Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 12. октобра, на празник Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, у 18. недјељу по Духовима, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Преосвећеном Епископу је саслуживало свештеномонаштво ове свете обитељи и свештенство цетињског намјесништва, уз молитвено учешће вјерног народа.
У литургијској проповједи, Владика је тумачио данашњи јеванђелски одјељак о богатом улову, који говори о чуду које се догодило из послушности према Божијој вољи. Христос, како каже апостол и јеванђелист Лука, прилази обали гдје су се налазиле двије лађе и види да су рибари дошли без улова и чисте своје већ празне мреже.
„Господ, не случајно, улази у Петрову лађу, будући да је провидио да ће Петар послушати и да ће то послушање уродити плодом. Међутим, прије него што је послушао и Петар се противио. Будући да је био веома искусан рибар, он говори Господу, Ономе за кога једино можемо рећи да све зна, да једини познаје и дубину и ширину, и дужину и висину, он Њега учи: Господе, мислим да ће то бити потпуно узалудно, јер смо се цијелу ноћ трудили и ништа нисмо нашли. Али опет се исправља, па каже: Због тога што си Ти то рекао, ја ћу послушати. И одлазе и лове толико мноштво риба, како се описује у Јеванђељу, да су се обје лађе потапале.“
Потом је Епископ диоклијски указао на још један догађај, који је веома сличан овоме, из Дјела апостолских, када се Савле преобратио. Наиме, још док је Савле био слијеп, Господ шаље свога ученика, који је проповједао Јеванђеље, да нађе човјека по имену Савле. Ананија, попут Светог апостола Петра, говори Господу, као да Он не зна шта се догађа, да је од многих људи чуо да је тај човјек много гонио хришћане у Јерусалиму те да је са истом намјером дошао и у Дамаск. Господ му одговара: Иди, јер Ми је то сасуд изабран. Аананија одлази и крштава апостола Павла, тадашњег Савла, који ће касније постати један од највећих проповједника Светог јеванђеља.
„Из обе ове приче можемо да закључимо колико често ми људи Господу говоримо да није у праву, Господа учимо како треба, не само људе са којима живимо, браћо нашу и сестре, него често и самоме Богу говоримо како би требало и да можда оно што је Његова воља и оно што Он нама заповиједа, да је то погрешно. Међутим, врло често и ми људи долазимо у дилему шта би то била воља Божија, шта је то што Бог тражи од нас. А то све што Бог тражи од нас и све што је Божија воља јесте записано у Светом јеванђељу“, поучио је сабране Владика.
Објаснио је да нам многе ствари нису разумљиве, али ако са љубављу и са искреним срцем желимо да сазнамо вољу Божију, онда ће нам Бог и открити да разумијемо Свето писмо, да разумијемо шта је воља Божија и шта је оно што Он тражи лично од нас.
„А то, свакако, не можемо учинити ако се претходно не одрекнемо своје воље. А одрећи се своје воље можда је лакше неголи одсјећи себи дио тијела. Због тога се треба сваки дан трудити, сваки дан покушавати одсјећи своју вољу а покорити се Божијој вољи. И то говори и Свети апостол Павле у данашњем апостолском одјељку, да треба да садимо са благословом, а ко сади и сије са благословом, он ће са благословима и жњети. Нека то буде циљ свих нас, да се покоримо вољи Божијој, а онда ће Бог неизоставно послати чудо и оно што ми не очекујемо, свакако, на нашу корист“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
