Из штампе је изашао нови број Жичког благовесника, који је тематски посвећен јубилејима: 850 година од рођења Светог Саве и 1700 година од Никејског Сабора.
У уводнику новог издања епархијског часописа, протојереј Александар Јевтић истиче главне мотиве који доприносе важности двоструког јубилеја. Повезује их догађајем Оваплоћења Бога Логоса, око кога су се ломила теолошка копља 325. у Никеји, а који је у центар своје Беседе о правој вери 1221. поставио Свети Сава, актуализујући тиме непролазни значај догматског доприноса никејског богословља.
Протојереј др Слободан Јаковљевић у тексту “Богослужбена традиција и типикална разноликост у Србији Светог Саве“ пише о постепеним и посвећеним трудовима Светог Саве да српској Архиепископији подари типик који ће садржати највише домете из тадашњих богослужбених центара широм православне икумене.
Проф. др Драгољуб Даниловић у тексту “Организација српске Цркве у време Архиепископа Саве I“ објашњава геополитичке прилике у којима је Свети Сава успео да издејствује аутокефалност за српску Цркву, као и његов труд на организацији новопроглашене Архиепископије.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић у тексту “Будимо људи – на светосавском путу“ истиче путничку црту у карактеру принца Растка, а потом монаха и архиепископа Саве. Сва та путовања по Светим местима богатила су његову личност, а даље утицала на све чега се он неуморном ревношћу дотицао на разним пољима црквеног живота. То је и нама данас поука да никада не посустајемо у доброчињењу.
Проф. др Милош Ковић у тексту “Огледало Светог Саве“ пише о неопходности нашег народног одмеравања према идеалу новог Израиља Божијег, како га је Свети Сава видео. Идеал Царства Небеског није метафизичка утопија без повезаности са реалношћу, већ почиње овде и сада као предокус обећаних блага, али и као суд за одступање од постављених смерница које Светосавље вредносно садржи.
Јубилеју 1700 година од Никејског Сабора посвећени су текстови ђакона Милоша Јелића “Свети цар Константин и Први Васељенски Сабор“ и вероучитеља Бојана Кнежевића “Узроци сазивања Првог Васељенског Сабора“. У њима читаоци имају прилику да јасније схвате контекст у коме долази до сазивања овог Сабора, улогу цара Константина, сложеност богословских спорова, основне догматске истине које су Свети Оци тада истицали, али и значај који је овај Сабор имао за будућност даљег развоја богословља.
Поред тематског јубиларног оквира, ту су и следећи текстови: Цветко Петровић, Реч више, ђакон Филип Зеленовић, “Не бој се, само веруј – о проблему страха и анксиозности“, као и представљање нових издања Епархије жичке: Алексеј Петрович Лебедев. Огледи из историје ране Цркве; Милош Живановић, Верска настава. Радни листови за ученике од 1. до 4. разреда основне школе.
Као и претходни, овај број се завршава извештајем о ревносним богослужбеним активностима Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Господина Јустина у протеклом периоду, који потписује владичански ђакон Стефан Симић.
Извор: Епархија жичка
