Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 8. октобра 2025. љета Господњег, на празник Преподобне Ефросиније и Проподобног Сергија Радоњешког, служио је Свету заупокојену Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, над одром острошког схи-јеромонаха Илије, који се упокојио у Господу 2. октобра у Београду.
Владици Пајсију саслуживало је двадесетак саслужитеља, међу којима и игумани манастира Сопоћани архимандрит Теоктист и Светих Арханглеа код Призрена архимандрит Михаило.
Одговарала су острошка братија уз молитвено учешће бројног монаштва, родбине и пријатеља почившег о. Илије, као и бројних вјерника.
На крају богослужења Владика Пајсије са саслужитељима служио је мали помен над одром о. Илије.
– Нека Литургија буде свима на здравље и на спасење и да Бог опрости нашем брату схи-јеромонаху Илији сваки гријех што је починио, вољни и невољни. Нека Бог породици и пријатељима и свима његовим познаницима дарује утјеху, а њему Царство небеско – поручио је Владика Пајсије.
Потом су на манастирском гробљу Владика Пајсије и Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије са саслужитељима служили монашко опијело.
Сахрани о. Илије присуствовао је и предсједник Кошаркашког клуба Црвена звезда Жељко Дрчелић.
Сабранима је на крају опијела бесједио Владика Пајсије.
– Читамо често у монашким штивима, како највећу врлину коју може један монах у свом подвижничком путу стећи, јесте сјећање на смрт. И нешто слично говори и наш народ: да је у здравога хиљаду жеља, а у болеснога само једна. Тако и онај монах и сваки онај човек, који се сјећа смрти, у њему само постоји једна жеља, а то је да смрт побиједи, а може побиједити само са Христом. И због тога, врло често видимо, да када наступи у једној породици смртни час, када неко од наших најближих се упокоји, да уколико нема те вјере у Христа и ако нема вјере да је Бог побиједио смрт, да је Васкрсао и да је свима онима који вјерују у Њега дао живот вјечни, ту више нема ни наде, ни радости. Све се завршава, цијели живот и сав контакт са тим човјеком који смо имали. Али зато ми који вјерујемо у Васкрсење Христово, у Бога вјечнога и живога, Он нам даје и радост, и утјеху, и наду за онај живот који слиједи послије смрти. И због тога и ми смо се данас помолили за нашег брата схи-јеромонаха Илију, да Бог опрости сваки гријех његов, да га препозна као свога истинског служитеља, и како се каже у овим црквеним пјесмама које смо пјевали, да своје служење настави на небесима заједно са анђелима – рекао је Владика Пајсије.
Бесједа Владике Пајсија на опијелу о.Илији
О оцу Илији и његовом монашком животу говорио је игуман Манастира Светих Архангела код Призрена архимандрит Михаило.
– Будући да се знамо још из Илијиних искушеничких дана у Црној реци, када је дошао за искушеника, и да се знамо све ове године, да смо се често састајали, виђали, свакако да не знамо све детаље у његовом животу, само је Богу познато шта је у човеку, али оно што смо знали и препознали је то да је рођен на нашој косовско-метохијској земљи у граду Призрену 1976., прије 49 година, да је свој монашки живот кренуо у Црној реци, да је 2000. замонашен. А онда је у Жичкој епархији од стране блаженопочившег Хризостома, епископа жичког, рукоположен за ђакона, јеромонаха и протосинђела у ком чину се и упокојио. Знамо његов живот и знамо да је много тога прошло кроз њега, да је на много мјеста служио, помагао и да је светиње обнављао и да се трудио колико је то у његовој моћи. Био је човјекољубив, волио је богослужење, волио је Литургију и када год је могао и гдје год да се налазио, служио је, молио се. Оно што знамо јесте да је увијек имао времена за сваког, да никада није одбио никога ко је хтио да поразговара, да је сваком пришао, да га је красио осмијех и радост животна и да је све то дијелио са свима нама, увијек разумијевајући брата, саслушајући и помажући, колико је то било у његовој моћи – рекао је о. Михаило.
Он је подсјетио да је тешка болест оца Илију затекла у Тушимљу, а да се потом преселио у обитељ Светог нашег оца Василија, у његову кућу, да потражи лијек и да се укријепи.
– И Господ је благоизволио да поред свих мука и свега што га је нашло у болести, буде кротак и смирен. Ниједног тренутка није кукао, није се жалио, него је све са благодарношћу и славећи Бога прихватао. Био је истински примјер монаха, како треба монах да се труди, како треба да прихвати све оно што га снађе у животу – бесједио је о. Михаило.
Бесједа архимандрита Михаила на опијелу о.Илије
Тијело о. Илије сахрањено је на острошком монашком гробљу.
Фотографије са опијела и сахране
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Извор: Манастир Острог
