У природи се може запазити појава да биљка која се посади у велики и широки лонац или качицу напредује у корену, тј. дебља и даје много грана, док слабо расте у вис и има ретке и мале листове и цветове. Напротив, када је посађена у мали лонац, корен бива мали, а она брзо расте увис, дајући лепо лишће и цветове (уколико уопште цвета).
Не бива ли слично и са човеком? Живећи у ширини, изобиљу и задовољству, он се разраста стомаком, уопште не узрастајући духом у висину и не доносећи плодове добрих дела. Напротив, када живи у тескоби, у сиромаштву, болестима, напастима, у жалостима, тј. када се његов животињски део угушује, он духовно узраста, пуштајући цветове врлина и доносећи богат плод. Стога је тесан пут оних који љубе Бога.
Свети Јован Кронштатски (Мој живот у Христу)