На празник Зачећа Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег – Ивањдан, служена је Света Литургија у црмничком селу Бољевићи. Светом Литургијом началствовао је парох црмнички, свештеник Крсто Пламенац, а саслуживао је парох барски, протојереј Јован Пламенац.
Чтецирао је Филип Укшановић, а за пјевницом су одговарале монахиње манастира из Орахова и Дупила.
Након заамвоне молитве благосиљани су славски дарови и одржан помен свим упокојенима који ту почивају. Колач и жито за храм принела је Ирена Пламенац из Тивта. Она је до сада највећи приложник за рестаурацију старих богослужбених књига из Бољевићке цркве. По отпусту, отац Јован је свима честитао празник а свечарима крсну славу. По прочитаним благодарним молитвама, заједничарење је настављено уз пригодно послужење.
И заиста нас је на овај празник сабрала благодат Духа Светога. Тај осјећај дође сваки пут када, држећи славски колач као браћа и сестре у Христу, ставимо једни другима руку на раме. Поготово у свом сеоском храму око којег почивају наши преци, који су нам оставили у аманет да их помињемо и да се молимо за њихове душе на Светим службама.
Село Бољевићи је старо насеље. Оно се под именом Полуждребица Штитаре помиње око 1296. у повељи краља Милутина. Назив Бољевићи је каснијег поријекла. Раде Т. Пламенац каже да овај назив излази тек послије нашег (њиховог) насељавања.
Прота Мило Пламенац у свом допису Заводу за заштиту споменика културе – Цетиње, Одбору за обнову цркава пострадалих од земљотреса, 15. новембра 1979. године пише сљедеће:
”Цркву у Бољевићима је сазидао у другој половини 15. вијека Иван Богустиновић Пламенац. Цркву је у вријеме Машана Бољевића Пламенца красила камена фасада – спољашњост, а унутрашњост лијепи иконостас и живописне фреске. Саборна црква Светог Јована и Светог Николе у Бољевићима данашњи облик је добила 1872. године. Прво је, на том мјесту, саграђена црква Светог Јована Крститеља, вјероватно у 17. вијеку. Запалила ју је Ћуприлићева војска 1714. године, када је и похарала велики дио Црне Горе. Највјероватније средином 19. вијека, непосредно уз ову цркву саграђена је црква Светог Николе. Године 1864. почела је доградња запаљене цркве Светог Јована Крститеља. Овај посао завршен је 1872. године, када су ове двије цркве спојене у јединствену цркву са два олтара.
Црква је обновљена 1892. године прилогом војводе Илије Пламенца. Војвода је озидао и четвороугаони звоник. Село Бољевићи за учињена добротворства, понудило је војводи Илији да огради гробницу, у храму Св. Николе, с десне стране на улазу, гдје је и сахрањен 1916. године.
Цркву у Бољевићима је током вјекова посјетило више знаменитих личности, међу којима и три патријарха: Арсеније III Црнојевић, Мојсије Рајовић, Василије Бркић. Од митрополита, поред Руфима Бољевића и Арсенија Пламенца (који су били из Бољевића), у цркву су – остало је забиљежено – долазили и богослужили: Петар I, Петар II, Митрофан Бан, Гаврило Дожић и Јоаникије Липовац. Од крунисаних глава, у бољевићку цркву су долазили: књаз Данило, краљ Никола, Петар I Карађорђевић, који је неколико мјесеци боравио у Бољевићима, бугарски краљ Фердинанд, као и два руска кнеза Николај и Петар, за вријеме јубиларне прославе краља Николе 1910. године.“
Улазећи у овај Божији дом од његове величине заиста застаје дах а даће Бог да прво окупљајући се на Светој служби гдје добијамо Лијек бесмртности обновимо себе, помиримо се са другима а потом учинимо да и овоме храму вратимо стари сјај који је некада имао а све у славу Божију и наших заштитника Светог Јована и Светог Николе. Амин, Боже дај!
свештеник Крсто Пламенац
Фотографије: Христина Пламенац
