На празник Свете првомученице Текле равноапостолне, 7. октобра 2013. године, освештан је Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, након двије деценије градње.
Била је то година великог јубилеја – 1700 година Миланског едикта, а освећење Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, догодило се у склопу прославе тог јубилеја.
Храм су освештали седморица првојерараха помјесних Православних цркава на челу са патријарсима: васељенским г. Вартоломејем, руским г. Кирилом и српским г. Иринејем. Поред тројице патријараха храм су освештали још архиепископи: кипарски Хризостом, атински Јероним и албански Анастасије и Митрополит варшавски и све Пољске Сава.
Одмах након освећења почела је Света литургија, по чијем завршетку су бесједила сва три патријарха.
Патријарх српски Иринеј је казао да се храм градио у тешко вријеме, а да је овај дан у којем је освећен, допринос великоме дану и празнику, на славу и понос нашега народа, али и читавога хришћанскога света.
”Заиста, овако диван храм је наш понос и наша велика захвалност свима онима који су допринели да се овај храм подигне и да нас освети. Ово је дан који створи Господ наш. Ово је велики и славни дан не само за нашу Цркву, за наш народ, него за читаву Православну цркву и за све православне широм света и хришћане. У исто време ово је дан којим је крунисана прослава великог датума из историје Цркве Христове, познатог Миланскога Едикта, 17 векова од његовога проглашења којом ми и преци православни и цео хришћански свет обележавамо и славимо овај велики јубилеј”, казао је између осталог Патријарх српски Иринеј.
Васељенски Патријарх Вартоломеј је нагласио значај освећења Храма Христовог Васкрсења, рекавши да се Светом Литургијом која ће се у њему служити кроз вјекове, обезбјеђује присуство Господа Исуса Христа међу нама.
”Налазећи се на овом мученичком тлу и освећујући овај Свети храм, ми призивамо заступништво великих православних светилника овога краја, Светог Петра Цетињског и Светог Василија Чудотворца заштитника црногорског и херцеговачког, Новомученика Превлачких и Момишићких, и учимо се из њихове потпуне преданости Господу и њихових аскетских подвига, којим су осветили мјесто и простор, пећине и висове ове благословене земље, која пред свијетом свједочи славу Крста и Васкрсења Богочовјека. Освећење Храма Господњег је уистину симбол духовног васкрсења Православне цркве овога мјеста, која је послије искушења Другог свјетског рата постала светлодавац вјере и наде цјелокупном народу”, казао је васељенски Патријарх Вартоломеј.
Патријарх руски Кирило, казао је да, иако је овај храм, по својој унутрашњости и спољашњости, можда најљепше мјесто у Црној Гори, оно што је важније од његове љепоте је одлука народа донио да га сагради.
”Али, храм сам по себи није најбитнија ствар, битно је да у овом историјском моменту, када овај народ и ова држава пролазе кроз један тежак период, да је народ донио решење и одлуку да сазида овај велелепни храм. Храм није могуће уздићи уколико је то декрет и воља некога ко је на власти, храм није могуће изградити уколико то представља вољу неког црквеног руководиоца. Храм се зида тамо гдје постоји народна воља да он буде подигнут, јер то исказује потребу људи за постојање самога храма. Овај Храм је споменик ове генерације. Овај Храм је и споменик који ће бити видљив за неколико стотина година у будућности и овај Храм је симбол вјере ваше,вјере ваше генерације и овај Храм је симбол помоћи и Благодати Божије која долази са неба у најтежим моментима ваше историје. Овај Храм није само споменик вјере постојеће, него је Храм, споменик изазову овог времена.”
Митрополит Амфилохије је од срца заблагодарио православним првојерарсима што су учествовали у овом историјском и торжественом догађају.
Потом су православни првојерарси са улаза у Храм Христовог Васкрсења пустили голубове мира који су симбол Духа Светога, а у спомен на овај велики историјски дан засадили маслине поред Саборног храма.
