У среду, 1. октобра 2025. године, упокојио се један од најученијих и најпоштованијих Светогораца наших дана – Митрополит родостолски Хризостом.
Новопрестављени Митрополит сахрањен је 2.октобра на монашком гробљу Велике Лавре.
На Светој Гори је провео 75 година, од 1950. Живео је у келији Свих Светих, која је под управом Велике Лавре.
За Епископа је хиротонисан 1978. године, према одлуци Цариградског трона, како би Света Гора имала Епископа који ће вршити рукоположења у атонским обитељима.
Рукоположио је више хиландарских монаха, попут блаженопочившег архимандрита Пајсија, првог игумана након обнове општежића у Хиландару и старца Стефана, тренутно по стажу најстаријег хиландарског сабрата. Игумана Методија је рукоположио у чин јерођакона и рукопроизвео у чин архимандрита, пошто га је братство претходно изабрало за хиландарског игумана.
Епископска знамења је носио само на богослужењима, а одевао се светогорски једноставно, тако да они који га нису познавали, нису могли ни да претпоставе да је реч о архијереју.
Био је професор и преко две деценије директор светогорске монашке академије – Атонијаде.
Доста је писао, а био је и врсни појац.
Уснуо је у својој монашкој келији, у 92. години живота, након Свете литургије.
Монашком опелу у Саборном храму Велике Лавре присуствовали су тројица архијереја, неколико светогорских игумана, а међу њима и Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, као и гувернер Свете Горе, мноштво монаха и свештеника.
На крају опела, оци који су беседили посебно су нагласили да је Митрополит Хризостом читавог живота био истински Светогорац. Веома је ретко излазио са Свете Горе и упркос чињеници да су га често позивали из многих Митрополија у Грчкој на панигире. Био је смирен и није желео да буде обасипан похвалама као једини Архијереј који живи на Атосу.
Такође је поменуто и његово нестјажатељство. У Митрополитовој келији се није могло пронаћи ништа осим мноштва књига. Све друго, попут архијерејских свештених одежди, митри, енколпија, штапова и сличних предмета, ако би их и добио на поклон, одмах би поклањао другим архијерејима.
Од своје пензије, коју је зарадио као професор и ректор Атонијаде, обновио је неколико старих и помагао градњу нових храмова.
На његовом последњем испраћају учествовали су и садашњи ученици Атонијаде, који су отпевали неке делове монашког опела.
Од Митрополита Хризостома се на самом опелу на посебан начин опростио и један од данас најбољих светогорских појаца, старац Дамаскин из Новог Скита. Он је са братијом отпевао велико „Господе помилуј”, 6. гласа од Филантидиса, које је блаженопочивши Митрополит посебно волео и често и сам на службама појао.
Извор: Манастир Хиландар
