Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 5. октобра 2025. године свечаним чином великог освећења Храма Свете браће Кирила и Методија у Марибору, а затим и Светом литургијом у новоосвећеном дому Божјем.
У торжественом богослужењу, заједно са многобројним верним народом Марибора и околине, Светејшем Патријарху су саслуживали високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: тимочки Иларион, нишки Арсеније, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије и буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило.
На почетку беседе, одржане после читања јеванђељске перикопе, Светејши Патријарх је изразио радост због освећења новог мариборског храма и поновио пред неколико стотина благочестивих душа поуку о љубави према Господу и љубави према ближњима и сваком човеку:
– Ево нас у великој благодати и великој радости, јер осветисмо овај дом молитве, дом сабирања оних који верују у реч Христову, дом у којем се сусрећемо са Њим, једним Богом и Спаситељем нашим, али сусрећемо се и међусобно. Осветисмо дом у којем се учимо вери и речи Христовој, учећи да реч Христова буде почетак и крај, темељ и извор нашег живота. У овом храму учимо се заповестима Божјим и одлучујемо да заповести Божје обликују наш живот, да истина Божја буде наша истина, а она гласи: Бог је створио свет и нас људе да сви међусобно будемо браћа и да нам љубав буде смисао живота.
Та и таква љубав на коју смо позвани и за коју се одлучујемо да њом живимо нема непријатеље! Чак и кад постоје неки који нам се противе и супротстављају, који нас, може бити, виде својим непријатељима, ми зато што волимо Христа и што знамо да нас Он воли, волимо и њих, јер су и они позвани да дођу у познање истине, тј. Њега, Господа нашег, као свог Спаситеља – речи су очинске поуке Светејшег Патријарха г. Порфирија.
Нагласивши да је за хришћане једини истински и прави закон – закон Христов, закон истине, правде и љубави, који треба да буде мерило и правило кроз које и сва остала људска правила и законе проверавамо, Патријарх Порфирије је протумачио на Светој литургији прочитану причу из Јеванђеља по Матеју у којој Господ одлази да благовести спасење и другим народима у крајевима Тирским и Сидонским, северно од Палестине, од простора у којем је живео изабрани народ:
– Штавише, Господ тамо ступа у контакт са женом која припада народу који је изван изабраног народа и вери која је погрешна. Ступа са њом у контакт тако што јој дозвољава да Му се обрати и затражи помоћ од Њега. И наравно, то бива саблазан за све. Међутим, сам Господ поступа грубо према њој и када она тражи помоћ, када тражи да јој буде исцељења кћер, Господ вели: Не бацају се бисери пред свиње, тј. подсећа на уверење изабраног народа да реч Божја није упућена онима који имају погрешну веру. Поступа Господ веома брутално и грубо, показујући – што ће се видети и на крају саме приче – да није Он тај који нема милосрђе и љубав према жени Хананејки, него показује како би поступили они који формално слушају и држе реч Божју, како бисмо можда и ми поступили онда када мислимо да смо само ми изабрани, да смо супериорни, да је довољно то што смо крштени у име Оца и Сина и Светог Духа, што смо хришћани, што смо православни хришћани и што припадамо народу за који мислимо да је најбољи на свету.
О чудесној вери жене Хананејке и њеном бескрајно чврстом поверењу у Христа, Светејши Патријарх je сведочиo надахнутим и потресним речима:
– Када Му приступа жена Хананејка, Господ поступа онако како би смо ми поступили, онако како поступа огромна већина изабраног народа у Његово време, али и сада би многи од нас ономе који је други и другачији рекли: Иди од мене! Ниси достојан да разговарам с тобом! Видим те као некога ко живи на нивоу животиња! Међутим, иако налази на препреку, ова жена не одустаје, показује да има веру и поверење у љубав Божју. Упорна је. Њена вера се претвара у молбу, у молитву, у подвиг. У молитви која извире из њене вере, која је заправо непоколебиво поверење у Христа, формира простор у својој души за деловање благодати Божје и Господ спушта свој благослов и своју благодат и у сусрету благодати, љубави Божје и благослова Божјег и вере која је претворена у молитву – резултат је увек чудо. Бива оно што бити не може! Због непоколебиве, истрајне вере, молитве и суза покајања, Господ одговара на потребу жене Хананејке и чини чудо, исцељује њену кћер говорећи да такву веру није видео ни у изабраном народу, али и подсећајући и њу и сваког од нас да ће бити по вери њеној. Нека ти буде по вери твојој!
– Господ не гледа на спољашње параметре и категорије, не гледа на то ко је из ког народа, понекад не гледа чак и на то како и на који начин неко изговара речи молитве и испољава своју веру, него гледа душу и срце, гледа да ли је чиста икона и образ Његов у нашој души, гледа на наше расположење и спремност да сами себе, једни друге и читав свој живот предамо Њему, Једном Господу и Спаситељу нашем – нагласио је Светејши Патријарх и закључио:
– Стога, освећујући и осветивши овај храм, треба да знамо да је храм место сабирања у коме се служи Света литургија која је царство небеско међу нама и да се учествујући у њој ми оснажујемо кроз сједињење са Господом нашим и оспособљујемо да Он живи у нама, да Његов закон, правила Његовог живота и Његова реч буду оно чиме мислимо, говоримо и поступамо.
Опширније на: СПЦ
