О овој икони постоји запис у житију Преподобног Козме, зографског отшелника који се подвизавао крајем 18. и почетком 19. века, те ћемо ово његово житије искористити, за подробније описивање иконе о којој је реч.
Преподобни Козма био је бугарског порекла. Када је стасао, његови родитељи хтели су да га ожене, али он, жарко жудећи за монашком схимом, побегне од куће и оде на Свету Гору, у манастир Зограф. Тамо је добио послушање црквењака.
Међутим, Пресвета Богородица благоизволи да му видљиво открије своју бригу о Светој Гори. Наиме, на слави манастира Ватопеда – Благовести, на којој се нашао заједно са осталом зоографском братијом, преподобни Козма видео је у Саборном храму једну жену – царске лепоте и величанства, која је о свему заповедала, како у храму за време бденија, тако и у трпезарији. Видевши жену међу мноштвом монаха, и све под њеном свемоћном управом, младић се до краја растужио. Тако узнемирен он се врати у Зограф код свог старца, а старац га упита, за разлог те толике туге. Млади Козма му исприча шта је видео у Ватопеду, а старац га приупита, како је изгледала та жена и какве су јој биле хаљине; на шта Козма опише, све што је видео.
Чувши повест о непознатој жени, старац уздахнувши одговори: “Зар дакле ниси препознао жену која ти се јавила у том светом манастиру, посвећеном Мајци Божјој? То је била Царица наше Горе и свеколике творевине.”
После тог догађаја, једном остане Козма сам у храму и обрати се у молитви пред иконом Богомајке, завапивши јој: “Пресвета Богородице, моли се за мене Сину твом и Богу, да и мене води путем спасења.” Рекавши ово, одмах је чуо Богородичин глас како говори: “Сине и Боже мој, покажи слузи своме како да се спаси.”И одмах на то одговор: “Нека оде из манастира сам у пустињу.”
Тако по Божјој вољи и са благословом игумана преподобни Козма напусти манастир и настани се у оближњој пустињи. Нашавши једну пећину западно од манастира, настани се у њој.
Како се он тамо подвизавао, то је познато једино Богу, али због чистоте свог живота и својих тешких подвига он се удостојио многих дарова. Његов помен слави се 5. октобра по новом, односно 22. септембра по старом календару.
Икона Пресвете Богородице Услишитељице налази се у олтару зографске Цркве, у удубљењу на источном зиду.
Прославља се на дан када и Свети Козма Зографски, 5. октобра по новом, односно 22.септембра по старом календару.
Изображење
Овде видимо Пресвету Дјеву руменог лица у фронталном положају, одевену у одежди свој од злата, како у рукама држи Богомладенца Христа с левом руком положеној на раме Богомладенца. Овај гест можемо тумачити Њеним позивом, полагањем наде на Дародавца свих добара, да услиши мољење Њено. Уједно, тиме позива верујуће за које је Син Њен пострадао, да положе наду на Њега, јер Он услишује молбе свих, који Му се са поверењем приклањају.
Изнад дијамантног ореола, Богоматере виде се бело-црвене руже, исклесане од драгог камења. Дијамнатни ореол је присутан и код Богомладенца, док плаво црвене латице цвећа (исклесане од сафира и рубина) окружују ореол и падају на рамена Богомладенца.
Приметно је да је Лик Приснодјеве пријатан, чак радостан, а како и не би био, када на сваку Њену молбу, Син и Бог Њен – одговара Својим благовољењем.
Стога је Она Заштитница, Услишитељица рода људског и свих оних који јој се обраћају, у муци и невољи.
Литература
http://svetagora.info/manastiri/zograf/bogorodica uslišiteljica, od 21.09.2022.g.
Тихомир С. Илијић: ,, Велича душа моја Господа “- Овоземаљски живот и чудотворне иконе Мајке Божије, ВИЗ, Београд, 2002.г., стр: 236;
Елза Бибић
