У четвртак, 2. октобра, на гробљу Манастира Нова Грачаница у Чикагу, сахрањен је јеромонах Филотеј, дугогодишњи сабрат ове свете обитељи.
Заупокојену Литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ новограчаничко–чикашки и Митрополит средњезападноамерички господин Лонгин, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа костајничког господина Серафима, а у присуству умировљеног Епископа славонског господина Саве, те бројног свештенства, монаштва и вјерног народа.
Митрополит Лонгин је у бесједи казао да је отац Филотеј био веома поштован и вољен у цијелој епархији и да је био примјер монашког смирења и кротости.
”Отац Филотеј је, као мало који свештенослужитељ у нашој Епархији, имао искрену љубав и поштовање и од свештеника, и од монаха, и од вјерног народа. Зато је растанак са њим за све нас болан, али ми дубоко вјерујемо и молимо се Богу да га прими тамо где нема ни бола, ни плача, ни уздисаја. Ако је ико међу нама имао јеванђелску једноставност, смирење и кротост, то је имао отац Филотеј”, казао је Митрополит Лонгин.
Подсјетивши на Господње ријечи: ”Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити”, Митрополит је рекао да је отац Филотеј цијелог свог живота неуморно носио свој крст, како животни, тако монашки и свештеномонашки.
”Све животне недаће подносио је стрпљиво, никада не ропћући, већ се увијек у молитви обраћао Богу, са смирењем подносећи све тегобе.”
Владика је нагласио да је отац Филотеј вјерно послужио својој Светој Цркви, почевши од Шумадије па до Сјеверне Америке.
”Вјерно је служио и Владици Фирмилијану, који је био болестан и везан за постељу или покретну столицу, као и другим архијерејима. Био је одан помоћник и Митрополиту Иринеју и свима другима, увијек спреман да се одазове и помогне. Зато је Господ био милостив према њему и није га дуго задржао у болести, већ га је примио у Своје наручје. Сви смо се молили Богу и жељели да се он опорави, јер су нам потребни овдје људи и служитељи попут њега, али Господ је знао шта је боље и лакше за њега, шта је за његову душу спасоносније”, закључио је владика.
Протосинђел Филотеј (Петровић), у свијету Радосав, рођен је 23. маја 1941. године, од оца Радашина и мајке Милеве Петровић, у побожној породици из села Лоћика код Рековца, у Србији, гдје је одрастао са још петорицом браће и једном сестром. Као младић оставио је свијет и замонашио се у манастиру Јошаница, гдје је започео свој животни подвиг у молитви, послушању и смирењу. Своје монашко име добио је по Светом Филотеју Атонском.
По благослову блаженопочившег епископа Саве (Вуковића), отац Филотеј је дошао у Америку, гдје је извјесно вријеме служио као парохијски свештеник у Аризони и Расини, Висконсину. Најзад је своје монашко мјесто пронашао у манастиру Нова Грачаница, чији је сабрат био дуги низ година, све до свога упокојења.
Лично је учествовао у обретењу моштију Светог владике Николаја Велимировића у манастиру Светог Саве у Либертивилу. И у расејању је остао вјерни свједок монашког завјета и Христовог Јеванђеља, служећи Богу и људима у простоти и ревности.
У Господу, којем је вјерно служио од своје ране младости, упокојио се 28. септембра 2025. године.
Вјечни покој и Царство Небеско оцу Филотеју!
Приредила: Оливера Балабан
Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка
