У манастиру Стањевићи у недељу, 28. септембра, била је велика духовна радост. Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић, ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи – Србињу, уз саслужење игумана стањевићког архимандрита Јефрема и јеромонаха Јована. Са сабраним народом појање су предводили професор Борислав Бјелогрлић и четранаест богословаца, ученика трећег и четвртог разреда.
Литургијску бесједу је изговорио ректор о. Љубомир који је, у знак братске љубави и поштовања, предао игуману Јефрему на спомен икону Светог Петра Дабробосанског и икону Богородице Чајничке Краснице монаху Павлу (Кондићу), који му је био професор у Цетињској богословији.
Током агапе – празничне трпезе, ректор о. Љубомир Пријовић је подијелио неколико успомена на ђачке дане у Цетињској богословији и сусрете са првим игуманом Димитријем, приликом доласка у Стањевиће и помагања на обнови манастира. Сви богословци су се представили сабраном народу и изнијели неколико утисака и искуства досадашњег школовања у Богословији.
Потом је у свечаној сали Задужбине Митрополита Амфилохија, његов рођени брат господин Павић Радовић, Високопречасном о. Ректору, богословцима и народу, међу којима су били и чланови Књижевног друштва „Светосавник“ из Подгорице, изговорио повијест рода и дома Радовића из Доње Мораче, из кога је потекао Митрополит Амфилохије. Са пажњом и љубављу је говорио о прецима, родитељима Ћиру и Милеви, браћи и сестрама, потомцима… Чуло се много до сада непознатих детаља и свједочанстава о раној младости Риста – Амфилохија, школовању у основној школи, Богословији… За све присутне било је пријатно изненађење када је, на крају излагања господина Павића, монах Павле Кондић, управник Задужбине Митрополита Амфилохија, донио из архива фасцикулу са писмима која су му упутили отац Ћиро, браћа и сестра Анђелија. Тешко је описати тај емотивни тренутак, када је г. Павић узео у руке своја писма која је писао Амфилохију 1969. и 1972. године, дакле, послије пола вијека, и његов син Арсеније, 1992… Др Павле (Кондић) прочитао је дјелове из писама оца Ћира сину Ристу, студенту теологије 1960. и 1962.
Слово у спомен предака и родитеља блаженопочившег Митрополита Амфилохија, окончано је на најљепши начин: стиховима које су му посветили и изговорили господа Радован Радовић и Павић, уз струне гусала брата Амфилохија. Заиста, непоновљива духовна и интелектуална гозба у манастиру Стањевићи. Богу хвала!
