У Епархији темишварској Српске православне цркве 12. октобра први пут ће литургијски бити прослављен празник Светог Кирила Цвјетковића, чије мошти се налазе у манастиру Бездин, у Румунији.
На општу радост српском православном роду, свештенству, монаштву и вјерном народу Митрополије црногорско-приморске, намјесништва херцегновског, парохије баошићке и васколиком роду православном, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном засједању маја ове године у Београду, у крипти Храма Светог Саве на Врачару, у диптихе Светих је унио име протосинђела Кирила (Цвјетковића), исповједника бездинског и далматинско-бокељског, са датумом празновања 12. октобра. Овим светим чином град Херцег Нови је добио још једног небеског заштитника и молитвеника.
У манастиру Бездин 11. октобра, са почетком у 10 часова, биће служена Света литургија, након које ће мошти бити пренијете у Саборни храм у Темишвару, гдје ће сјутрадан, 12. октобра, бити одржана централна прослава на којој, како каже игуман бездински отац Иларион, очекују и Митрополита црногорско-приморског Јоаникија.
Отац Иларион, који је свакодневно поред моштију Светог Кирила, у разговору са Слободанком Грдинић, говори о томе колико народ поштује Светог Кирила и колики је благослов обретење његових светих моштију.
„Велики број вјерника долази посебно у последњих година у ову светињу на поклоњење Светом Кирилу (Цвјетковићу) тако да нас његова канонизација није изненадила јер се његова светост одавно осјећала“, казао је отац Иларион свједочећи да се свакодневно увјеравају у Божији благослов на молитве Светом Кирилу.
Кирил Цвјетковић, рођен 1791. године у знаменитој фамилији баошићког пароха Симеона Цвјетковића, који је после побуне шибенских Срба доспио у истражни затвор у Шибенику, преко шибенске тврђаве Љуљевац и Градишке, а након помиловања од стране цара Фрање Јосифа I 1842. године послат је на условну слободу, са обавезом да казну настави у манастиру Бездину у Банату, гдје је остао као сабрат и гдје се упокојио 28. септембра 1857. године. Сахрањен је при манастирској цркви, гдје је и написао своју аутобиографију.
Отац Иларион, чијим доласком у манастир Бездин, почиње духовна и материјална обнова ове светиње, говорио је и о још једној светињи коју чува ова света обитељ – копији Пресвете Богородице Винчанско-бездинске.
„Монаху је основно послушање молитва, па све остало. О материјалном се Бог брине. Наше је да се молимо и за себе и за све људе овог свијета. Најбитније за све хришћане је да стекнемо мир у души, све остало ће Бог ријешити. Вјера нам је сада много доступнија него у прошлом вијеку, када у многим нашим мјестима није ни било цркве. Живимо у миру сами са собом и једни са другима. Не одустајмо никада од молитве. Превише је злог у свијету јер се народ обезбожио. Посветимо се својим ближњима који ишту помоћ, саслушајмо их и већ смо им помогли“, поручује отац Иларион, а цио разговор са њим можете послушати на Радио Светигори.
Манастир Бездин припада Епархији темишварској Српске православне цркве у Румунији, у мјесту Мунара. Манастир је посвећен празнику Ваведења Пресвете Богородице и налази се у крајњем западном дјелу Румуније, у Поморишју, на 36 километара западно од Арада. Ктитор манастира је био Јован Јакшић из чувене српске породице која је живела у Поморишју. Први сигурни помен је из 1539. године, мада постоји вјеровање да је на његовом мјесту и раније постојао манастир. У манастирској цркви се налазе нетрулежне мошти Светог Кирила и копија чувене чудотворне иконе Богородице Бездинске. За манастир Бездин су везани многи историјски, културни и духовни догађаји из српске историје.
