У недељу 16. по Духовима – по Воздвижењу Часног крста , 28. септембра 2025. љета Господњег, молитвено је прослављена девета годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Свету архијерејску литургију тим поводом служио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије са свештенством и вјерним народом.
Говорећи о данашњем зачалу из Апостола (посланице Светог апостола Павла Галатима и друге посланице Коринћанима), Епископ Пајсије је казао да ова чувена теологија Светог апостола Павла, у којој и којом он учи и мало и велико, и Јудеје и Јелине, да онај закон који је био предат од Бога изабраном Божијем народу јесте свет, али да он не може спасити човјека те да он служи једино да човјек спозна колико се удаљио од Бога, колико је сагријешио, колико се отуђио од Божијег пута.
„И зато он упућује на Оног јединог Спаситеља и јединога који може да спасе, а то је сам Господ Исус Христос, који је из тога разлога и примио на себе људску природу, тијело ово наше у које и ми сами ходимо. И зато он своју теологију завршава новим законом, говорећи: Не живим више ја, него живи Христос у мени. Међутим, то није та вјера која спасава. Она није бездјелатна. Насупрот, она мора бити дјелатна вјера и вјера која рађа плодове.“
И то нам потврђује, како је појаснио, ова јеванђелска прича о талантима, гдје Господ у пренесеном смислу говори о свима нама, јер је свако од нас по моћи својој, и онолико колико је могао да прими, добио таланата од Бога.
„И они који су тај таланат чували и умножавали, и њиме били на корист својој браћи, они наслеђују Царство небеско. А сви они лењивци који су овај таланат закопали и нису умножили, остају ван Царства небескога. Када би биле тачне ове ријечи последњег слуге, који каже да је господар, онај који му је дао таланат, тврд човјек и жање тамо гдје није сијао и вије тамо где се није трудио, онда би ова прича потпуно другачије гласила. Јер сам господар даје свакоме на дар, дакле сије сјеме, а онда опет све оно што су људи умножили, како се у причи каже, он не узима за себе, него свакоме ономе који је умножио своје таланте, њему их и оставља. Наравно, тиме показујући да он ама баш никакве користи нема од тога, него да све чини ради нашега спасења и ради нашега добра“, бесједио је Преосвећени Епископ и додао:
„Због тога све нас ова прича подсјећа да треба да умножавамо своје таланте, да своје дарове умножавамо, да се трудимо колико год нам то наше силе и снаге дозвољавају. Јер то је смисао овога живота, то је смисао овога постојања овдје на земљи и цијелог живота нашега. И поред тога што треба да уложимо највећи могући труд, ипак треба, као и сви Свети оци и они Божији угодници, не да желимо да будемо први у рају и први у Царству небеском, него као недостојне слуге да се удостојимо и оног ћошка и краја раја. И то да смо слуге, то нас обавезује да треба да чинимо оно што Бог од нас тражи, то јест да себе припремимо, да се Он усели у нас и да кроз нас дјела. Али нисмо ми само слуге, него смо и синови Божији, а то опет не значи да треба мање да се трудимо. Напротив, то нас обавезује и ставља у позицију у којој имамо много више одговорности и много ће се више од нас тражити.“
Бесједа Епископа диоклијског г. Пајсија – видео
По завршетку Свете литургије, Владика Пајсије је казао да данас имамо двоструку радост – прослављамо девету годишњицу освећења Саборног храма и прослављамо долазак Свете иконе Богородице Тројеручице у град Бар и у овај свети храм. Пожелио је добродошлицу браћи из хиландарске царске лавре о. Силуану и о. Нектарију, који су дошли у име игумана архимандрита Методија и братства хиландарске обитељи у пратњи иконе Тројеручице.
Затим је породици Шћепановић, Драгану и Вери и њиховој дјеци, Владика Пајсије, благословом Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, уручио Орден Светог Петра Другог Ловћанског Тајновидца првог степена, за хришћанску љубав и добра дјела која чине у славу Божију, нарочито за даривање вјерног преписа иконе Пресвете Богородице Тројеручице Саборном храму у Бару.
„Епископи и свештеници као пастири свога народа, нити могу да надокнаде онима који прилажу, нити им та част припада. То припада Богу, да свакоме надокнади и свакога да награди према његовом труду и према расположењу срца његовог“, закључио је Епископ диоклијски г. Пајсије.
Затим се отац Слободан, намјесник барски и старјешина Саборног храма Светог Јована Владимира, у име свештенства и вјерног народа овог храма и града Бара, захвалио породици Шћепановић, пожељевши да им Господ стоструко узврати и Мајка Божија да им подари доброга здравља и свакога напретка. У име барског храма и свих оних који се у њега сабирају, прота Слободан је породици Шћепановић на поклон уручио икону Пресвете Богородице, која ће красити и благосиљати њихов дом. Затим се захвалио о. Силуану и о. Нектарију, који су по благослову игумана хиландарског архимандрита Методија допратили икону Пресвете Богородице Тројеручице у Саборни храм.
„Желимо да им се најтоплије захвалимо, да нас увијек имају у својим молитвама, а као успомену на њихов боровак овдје у нашем граду и у Саборном храму, њима дајемо на поклон ову икону Светога Јована Владимира.“
У име породице Шћепановић присутном народу обратила се докторка Вера која је казала да је част њихова што им је Господ дао могућност да учествују у даривању ове иконе. Она је нагласила да је Мајка Божија изабрала град Бар и овај храм, овај народ, ове дивне свештенике, и нашег дивног Владику и Митрополита Јоаникија.
„Али вјерујте, Мајка Божија нас је довела и у Бар и у овај храм, зато што је овај храм прво велелепан, а онда и измољен. Свакодневно се служе Литургије. Отац Слободан Зековић са свештенством, то ради заиста као службу Божију из пуног срца, врло марљиво, врло пажљиво, а и бројност народа, и то колико нас све више и више има, говори о томе.“
Додјела Ордена Светог Петра II Тајновидца породици Шћепановић – видео
Сабрање је настављено у гостопримници храма, уз славско послужење.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
