Владика диоклијски г. Пајсије, заједно са свештеницима барског намјесништва донио је у вечерњим сатима на Крстовдан вјерни препис иконе Богородице Тројеручице у Саборни храм Светог Јована Владимира. У свечаном дочеку учествовали су и други свештеници СПЦ, а посебну ноту свечаности дала су дјеца вјеронауке и чланови КУД-а „Свети Јован Владимир“. Ова икона остаће у трајном власништву барског храма, окрепљујући и учвршћујући у вјери све оне који буду походили град Бар и овај храм. Икона је дар породице Шћепановић.
Након што је икона унијета у храм, служен је акатист Пресветој Богородици Тројеручици. По завршетку, вјерницима који су напунили барски храм обратио се Владика Пајсије.
„Високопречасни и часни оци, високопреподобни оци наши и браћо хиландарци, оче Силуане и оче Нектарије, драга браћо и сесре, драга дјецо. Као што то сви ми добро знамо, ништа не може ни живјети ни постојати без Бога и без Његове помоћи, и да Његова мишица покреће и даје снагу свакоме створењу и сваквој твари. Међутим, врло често у нашим животима затреба и нарочита Божија помоћ, и тада Бог опет притиче и не ускраћује своје помоћи и својег садејства.”
”Тако је у старини Свети пророк Илија, ревнујући за Божији закон, за Божију истину, и упућен ка Гори Хориву, где је видио Бога, он је предходно више пута био кријепљен анђелом, небеском храном, небеским хљебом, који га је и напомињао да је пут који је пред њим дуг и далек. И укријепљен том Божијом храном, укријепљен Божијом помоћу, он стиже на Гору Хорив. И ова света икона Богородица Тројеручица, која долази овдје у Црну Гору и град Бар, из свете српске царске лавре Манастира Хиландара, на благослов живој Цркви града Бара, на помоћ свим њеним члановима и свој њеној вјерној дјеци. То је та нарочита Божија помоћ која је упућена свима нама који смо се око ове свете иконе окупили, да је дочекамо и да испросимо од Мајке Божије благослов и милост.”
”И ма шта ми учинили и колико год се можда трудили, да Пресветој Богомајци није било угодно да у овом храму пребива, то се не би ни десило. Него као што је она сама изабрала да пребива у манастиру Хиландару, тако је и овај вјерни препис њене тројеручне иконе, њеном вољом стигао у овај прелијепи барски храм, да буде свој дјеци Божијој, свим онима који вјерују у Бога Христа и воле његову Мајку, да им буде на помоћ и да им буде на утјеху и на радост.”
”Због тога и мјесто где она борави треба да буде преиспуњено молитве, праштања и братске љубави и слоге. И то је оно мјесто где Пресвета Богородица најрађе борави и најрађе станује. Због тога бисмо жељели да на вашем путу ка духовном Хориву, ка духовној планини и ка сретању са Богом, и ви још усрдније служите Богу, њеном помоћи. Да као што она прашта свима вама, и ви праштате једни другима. Као што она грли све нас, тако да и ми грлимо једни друге.”
”Нека буде Богом благословен овај празник. И заиста није мали празник да један тако велики благослов Мајке Божије и благослов Свете Горе стигне и овдје до нас. Нека нашој браћи у светом манастиру Хиландару, на челу са њиховим игуманом, Бог да здравље, а свима нама спасење и живот вечни. Амин.“
Затим се отац Слободан обратио присутном народу замоливши их за мало пажње и неколико ријечи, иако, како је рекао, не жели да им одузима драгоцјено вријеме, јер сви они са нестрпљењем чекају да цијеливају пречисти лик Дјеве Богородице.
„У овоме тренутку, када је оваква светиња стигла међу нас, када нам је стигла Мајка Божија, Хиландарска Тројручица, игуманија Хиландара и цијеле Свете Горе, она је са собом донијела међу нас сву радост, сву благодат, сву љубав, коју су осјетили сви они који су макар једном били у Хиландару и на Светој Гори. И не само ту радост, него све благодатне дарове које од Господа Бога добијамо, они нам управо преко Пресвете Дјеве Богородице долазе, јер је из њене пречисте дјевичанске утробе засијало сунце правде, Христос, Бог и Спаситељ наш. Заиста у овоме тренутку недостају ријечи да опишу осјећања која имамо у нашим срцима, осјећај свештенога трепета и страха Божијега, велике благодарности што смо се ми недостојни удостојили ове велике благодати и оваквога дара.”
”Благодаримо у име свих који се овдје сабирамо у овоме светоме храму, на првом мјесту Господу и Мајци Божијој на великој милости, на великој љубави које смо се удостојили. Благодаримо Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском Јоанникију, који је дао свој благослов да ова светиња почива овдје у нашем Саборном храму у граду Бару.”
”Благодаримо од свег срца нашем драгом Владици Паисију, Епископу диоклијском, викару Митрополије црногорско-приморске, на његовој љубави и жртви, јер је он отишао у Манастир Хиландар и тамо служио Свету Литургију и онда са љубављу ову светињу допратио до нашег Саборнога храма. Захваљујемо и на вечерашњој молитви, благословима и лијепим поукама. Такође, благодаримо братији Манастира Хиландара на челу са њиховим игуманом архимандритом Методијем, који је такође дао свој благослов и да се овај вјерни препис иконе Богородице Тројеручице уради и да буде испраћен овдје до нашега Саборнога храма и до града Бара.”
”Посебно овом приликом поздрављамо наше драге оце, јеромонаха Нектарија и монаха Силуана, који су сабраћа Манастира Хиландара и који су овдје у пратњи ове светиње дошли по благослову оца игумана Методија. Хвала вам, драги оци, на вашој љубави, на вашој жртви и увијек нас се сјећајте у својим молитвама у свештеној лаври царској Манастиру Хиландару. Посебну благодарност дугујемо честитој породици Шћепановић, супружницима Драгану и докторки Вери, и њиховим синовима Мирку, Вељку и Душану, који су дали од срца велики прилог и велику љубав, захваљујући којој је ова света икона и израђена. Да њима Господ и Мајка Божија узврате сваким благословом, добрим здрављем, напретком, а њихов спомен биће трајно записан у љетопису овога светога храма. И докле год се овдје буде славило име Божије и служиле Свете Литургије, помињаће се и њихова имена. Од срца им хвала на овој великој љубави и великој жртви коју су показали према свима нама, према овоме светоме храму, према светом Јовану Владимиру. Још једно свима велико хвала”, закључио је отац Слободан.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
