На празник Светог Јосифа Темишварског, патрона Епархије темишварске, у години када обележавамо 850 година од рођења Светог Саве, првог српског Архиепископа, у древном манастиру Базјаш свечано је прослављен велики јубилеј — 800 година од оснивања првог српског православног манастира на тлу данашње Румуније.
Свету архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит банатски г. Никанор и Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан, уз саслужење бројног свештенства из више епархија Српске православне цркве. Светој Литургији је присуствовао велики број верника, монаштва и свештенства из Епархије темишварске, као и гости из Србије, Румуније и других земаља.
Литургијском благољепију нарочито је допринео Хор Саборне цркве из Темишвара, као и хорови и појци из Великог Семиклуша и парохијe Стара Молдава, из соколовачког архијерејског намесништва.
Током свете Литургије прочитана је порука Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у којој је истакнут значај овог јубилеја за српски народ у Румунији и за целокупну Српску православну цркву. Патријарх је у својој поруци упутио архипастирски благослов и поздраве, нагласивши да је манастир Базјаш живи сведок вековног духовног присуства српског народа на овим просторима, са дубоким светосавским коренима.
На крају свете Литургије свечано је пререзан славски колач у част Светог Јосифа Темишварског, а Високопреосвећени Митрополит Лукијан се обратио свима честитајући сугуби празник — и јубилеј манастира и епархијску славу.
У оквиру прославе, Митрополит је издао посебну јубиларну повељу поводом 800. годишњице Манастира Базјаш, која ће остати као трајни духовни и историјски документ.
Повеље оваквог значаја нису само симболични акти — оне представљају правно-историјски печат једног времена, сведочанство о оснивачким актима, духовној мисији и континуитету живота светиње. Кроз векове, манастирске повеље чувале су идентитет, памћење и поруку генерацијама које долазе.
Свечаности су својим присуством дали посебну част и важност Његово Краљевско Височанство принц Николај од Румуније, г-ђа Ивана Јакшић Матовић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, г. Огњан Крстић, посланик и председник Савеза Срба у Румунији, гђа. Олгица Гица, начелник Општине Соколовац, као и градоначелници и начелници свих општина Дунавске клисуре и Пољадије.
Овај велики јубилеј потврђује снагу вере, истрајности и духовне повезаности српског народа са својим коренима. Манастир Базјаш, основан у XIII веку, у време Светог Саве, првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, док је на српском трону столовао његов брат краљ Стефан Првовенчани Немањић и док је Угарском земљом владао краљ Андрија II, наставља и после осам векова да сија као светионик православља и културног идентитета нашег народа у данашњој Румунији.
После литургијске прославе уследио је пригодан културно-уметнички програм у извођењу културно-уметничких друштава из Румуније и Србије. Протојереј-ставрофор Миодраг Поповић, из Архиепископије београдско-карловачке одржао је пригодну празничну светосавску беседу о манастиру Базјашу. Затим је одржан и прави Сабор српског фолклора у организацији Савеза Срба у Румунији.
Високопреосвећени митрополити Никанор и Лукијан након сабрања у Базјашу посетили су парохију и цркву Вазнесења Господњег у Белобрешки.
На славској трпези Његово Височанство принц Николај од Румуније је одржао здравицу, свима је честитао празник и пренео поздраве свог кума, Њ.К.В. Принца-наследника Филипа Карађорђевић поводом епархијске славе и манастирског јубилеја.
Овом приликом КУД Бисери из Великог Семиклуша извео је пригодан културно-уметнички програм. У име Епархије темишварске отац викар Маринко Марков уручио је високим званицама поклоне као успомену на данашње сабрање.
Овом приликом Епархија темишварска захваљује свим институцијама, свештеницима, појцима, богословима, парохијанима и свим људима добре воље који су помогли да се достојанствено прослави 800 година српског манастира Базјаша у Румунији.
Нека ова прослава буде подстицај за нова духовна узрастања и саборну обнову у Христу Господу.
Извор: Епархија будимска
Фото: Горан Пантин
