У недјељу по Воздвижењу Часног Крста и 16. по Педесетници у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Никола Пејовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића.
Сабранима у овоме светоме храму бесједом се обратио протојереј Никола Пејовић.
Отац Никола је рекао да је данас настављена прослава празника Воздвижења Часног Крста и да се у овај недјељни дан она и физички сједињује са крсто-васкрном жртвом Христовом – која је темељ хришћанске вјере.
”Зато је крст сила и знамење. Зато кроз крст дође радост овоме свијету, како читамо у молитвама, јер без крста не бива ни васкрсења. А нарочито христолики и боголики крст, на кога је Христос разапет, постао је знак препорочни. Постао је знак и сила свима онима који вјерују”, казао је отац Никола и додао да у крсту почива сила Васкрслова Христа.
Подсјетивши на Господње ријечи: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и иде за мном”, отац Никола је казао да је ношење сопственог крста једна од најважнијих Христових заповјести.
”Сваки човјек носи крст и зато та слика на Голготи гдје је Христос разапет на оном централном крсту, а са једне и са друге стране су два разбојника, показује слику свијета у малом. На малом простору ту је сав свијет изображен. Христос као праведник који страда, на коме не нађоше они који су га гонили никакву кривицу, али који страда не због своје кривице, него из велике љубави коју ми не можемо ни да појмимо ни да схватимо, и страда, замислите, не ради своје слабости, него страда ради нас и ради нашега спасења. Узима наше гријехе на себе и као јагње Божије одлази на заклање.”
Он је додао да су са Христове десне и лијеве стране изображени сви људи у лику два разбојника, што значи да нема човјека који поживи на земљи, а да не сагријеши.
”Сви смо разбојници у мањој или већој мјери. Овај свијет се не дијели на грешне и безгрешне, јер безгрешних нема, него на оне који имају покајање и који се кроз покајање труде да свој крст поистовјете са Христовим крстом; да свој живот поистовјете са Христовим животом; да свој живот, својим дјелима, својом вјером поистовјете са Христовим животом. То је овај разбојник са десне стране који вапије, не испитујући више ништа, него гледајући очима Онога који је дошао да спасе свијет: ’Помени ме Господе када дођеш у Царство Своје‘ ”, поучио је отац Никола.
Појаснио је да други разбојник представља људе који живе у овоме свијету, али који су и поред очију слијепи и срца окорелог у тами овога свијета, па не виде сву љубав Божију у овоме свијету.
Одговарајући на питање шта у животу свакога од нас значи ношење крста, он је нагласио да постоји добровољно ношење крста и ношење крста које нам је Бог из неког свог дубљег промисла дао да носимо.
”Добровољно ношење крста је када изабирамо да живимо по заповјестима Божијим. Није ли то распеће за човјека, да своје жеље, своја унутрашња хтења, свој унутарњи карактер и своју природу обуздава”, казао је отац Никола и додао да је крст и ношење крста ван логике овога свијета.
Он је поучио да је Господ страдајући на крсту донио нову мјеру односа Бога и човјека.
”Крст као мјера љубави. Љубав је та која нас ослобађа и која нас спасава, љубав је та кроз коју Господ препознаје да смо ми Његова дјеца”, закључио је у бесједи отац Никола.
На крају је најавио прославу 12. годишњице освећења Саборног храма Христовог Васкрсења, која ће бити обиљежена 5. октобра.
Тога дана Свету архијерејску Литургију ће служити Преосвећени Епископ диоклијски господин Пајсије, а увече, са почетком у 19 часова, одржаће се пројекција филма Луке Ђурапчевића ”Љубав Твоја и непослушност моја”. Вече ће употпунити концерт Бранке Зечевић и музичког ансамбла „Фенечки бисери“.
Он је такође обавијестио родитеље да је почела нова школска година Школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
”Вођење дјеце на вјеронауку је такође ношење крста. То је исповиједање вјере. То је такође жртва коју родитељ подноси Христа ради и Бога ради. Не може човјек ништа љепше да да своме дјетету и не може да му остави ни један бољи и важнији и богатији капитал, него што је то вјера и ријеч Божија”, нагласио је отац Никола.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
