Једанаеста генерација обновљене Призренске богословије, уз благослов Светог Архијерејског Синода СПЦ, боравила је на поклоничком путовању светињама Италије
Под вођством игумана манастира Црна Река и професора у богословији у Призрену, оца Андреја, те разредног старешине, свештеника Јована Радића, пароха призренског, матуранти Призренске богословије су имали прилику да обиђу места од непроцењивог значаја за хришћанску веру и историју.
Захваљујући помоћи пријатеља и добротвора, ово путовање остало им је урезано у сећање као сусрет са светињама које оплемењују и обликују духовни живот, своје утиске поделили су за радио Гораждевац.
Путовање је кренуло од Драча, а прва станица био је Бари, где се у базилици чувају мошти Светог Николе.
Своје утиске поделио је Давид Миленковић из Штрпца, у чијем дому се овај светитељ слави као крсна слава.
„Као теолог и неко ко слави Светог Николу, путовање у Италију, а посебно у Бари, било је право ходочашће за мене. Када сам ушао у базилику, а посебно када сам сишао у крипту до моштију светитеља, осетио сам мир и присуство онога коме се молим од детињства.“
Он даље додаје.
„Пред мојим очима су се појавиле слике наше славске иконе и упаљених свећа код куће, и тада сам схватио да слава није само породично окупљање, већ и заједништво са целом Црквом. Од сада, на дан славе, пред мојим очима ће бити и Бари, место где почива Свети Никола”, истакао је.
Након Барија, матуранти су посетили Сицилију – Таормину, Ћефалу и Палермо, где су имали прилику да виде неки од најлепших мозаика из 8. века. Пут их је даље водио ка Напуљу и Амалфи обали.
Тамо су посебно значајна била места везана за апостоле. О томе говори Александар Маринковић из Врбовца.
„Најлепши део путовања у Италији ми је био када смо посетили Амалфићанску обалу, конкретно град Амалфи. Познат по својој историји, култури, као и туризмом, Амалфи ми је драг срцу, зато што је највећа светиња града Катедрала Светог Апостола Андреја Првозваног што је уједно и моја крсна слава”, казао је.
Александар истиче и важност реликвија у овом храму.
„У њој се чувају мошти које су из Патре пренете у Амалфи у 13. Веку”, додао је.
У Напуљу су се ђаци поклонили моштима Светог свештеномученика Јануарија, а затим су наставили пут ка Риму.
Боравак у Ватикану оставио је посебан утисак на богословце. О томе сведочи Василије Калајџија из Санкт Полтена у Аустрији.
„Током нашег ходочашћа по Италији обишли смо много светиња и других битних историјских знамења. Међутим, Ватикан је на мене оставио један од највећих утисака”, истакао је за радио Гораждевац и додао:
„Имали смо част да посетимо Ватикански музеј где се чувају многе драгоцене ствари из историје хришћанства и човечанства, али смо такође обишли базилику светог Петра, где смо се поклонили гробовима светог апостола Петра, светог Григорија Богослова и светог Григорија Двојеслова”.
Матуранти су у Риму обишли и цркву Светог Крста Јерусалимског, једно од најважнијих места у вечном граду. О томе говори Никола Зековић, матурант из Бара.
„Током матурског путовања кроз Италију обишли смо многа знаменита места. Много је светиња које смо обишли, али једна од њих је мени била најинтересантнија. То је црква Светог Крста Јерусалимског у Риму. Наиме, царица Јелена је саградила двор на Светој земљи јерусалимској тако што је тражећи Часни Крст ископану земљу пренела у Рим”, испричао је.
Он наставља своје сведочанство:
„На том месту је саграђена капела у којој се чува велика светиња. Обједињени су заједно највећи део Часног Крста, један клин којим је Господ прикован за Крст, два трнова венца, табла на којој је стајао тројезични натпис кривице, део крста покајаног разбојника и прст апостола Томе. До те нас је светиње водио клирик фрањевачког реда Рикардо. Он је дивно рекао како су те светиње обједињене, не случајно, са прстом апостола Томе, јер се кроз његово неверовање говори и нама – ако не верујеш, дођи и види!”, изнео је своје знање и утиске Зековић.
Посебан тренутак у Риму био је и обилазак базилике Светог Јована Латеранског. О својим утисцима говорио је за наш радио Павле Милованчевић из Београда, на кога је посебан утисак оставила лобања апостола Павла по коме је добио име.
„Био сам одушевљен величанственом лепотом Базилике светог Јована Латеранског у Риму, чије фреске, стубови и свети амбијент остављају без даха”.
Павле додаје:
„Посебан тренутак за мене било је сазнање да се управо ту чува лобања апостола Павла, свеца по коме носим име. Осећам се неизмерно срећно и благословено што сам имао прилику да боравим на том светом месту”, рекао је.
Матуранти су своје путовање по Италији завршили обиласком Равене и Венеције, где су посетили цркву Светог јеванђелисте Марка и мошти овог апостола, а потом и острво Торћело са базиликом Санта Мариа Асунта и знаменитим мозаиком Страшног суда.
На самом крају, пред повратак у Призрен, богословци су се зауставили у Јасеновцу, како истичу, највећем српском стратишту, где су присуствовали Литургији и помолили се за цео српски народ у манастиру посвећеном празнику Рођења светог Јована Претече. Тамо су се поклонили моштима светих мученика Јасеновачких, Пребиловачких, Гламочких, Ливањских и Дрварских.
Парох призренски и професор у богословији јереј Јован Радић, истакао је посебну захвалност епископу пакрачко-славонском г. Јовану који их је како каже угостио и говорио о томе “Колико је важно чувати од заборава сећање на мученике Јасеновачке, како их својим заборавом не би поново мучили и убијали”.
Он је из Јасеновца додао: “Одлазимо одавде са молитвом Богу да српски народ сачува од нових грехова, жртава и страдања”.
Ово путовање, како истичу и матуранти и њихови професори, остало је урезано у њиховим срцима као јединствено духовно искуство и сусрет са светињама које надахњују на даље служење Цркви и народу.
Извор: Радио Гораждевац
