На празник Воздвижења Часног крста у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужено је јутрење са изношењем Часног Крста и Света литургија којом је началствовао протојереј Игор Балабан, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, протојереја: Бранка Вујачића и Николе Пејовића, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Сабранима у овоме светом храму обратио се протојереј Игор Балабан.
,,Сваки пут кад се прекрстимо, чинимо знак Часног Крста на своме тијелу, молећи да нам просвијетли ум, просвијетли читаву нашу душу и тијело, да нам здравље и да благослови све оно што чинимо и што наше руке чине. Прослављамо данас празник, када је уздигнут Крст Господњи након што је нађен у четвртом вијеку, пронађен, уздигнут да га сви виде, овога пута као знак побједе над смрћу, као знак побједе Божије силе над људском злобом и непамећу.”
Он је појаснио да је крст првобитно био симбол срамне смрти која је била намијењена тешким преступницима и додао да су Римљани и Јудејци хтјели да осрамоте Господа, али да су га умјесто тога прославили.
,,Нема, буквално, једне стопе на овој планети, једнога земаљског народа, једне територије било какве, гдје није дошао Крст Господњи као знак побједе над смрћу, као знак Божије силе. Ено тамо и на јужном полу има црквица, а да не говоримо о свим континентима од краја до краја васељене.Зато Крст који прихватамо на себе; зато Крст који примамо у своје срце; зато Крст који је Христос понио на своме путу од суднице и тамнице, до Голготе; зато тај Крст представља нама спасење.”
Отац Игор је додао да би Крст остао срамота, да није сами Господ на њему страдао.
”Онај који је без гријеха, Онај који је створитељ неба и земље је био распет на њему од својих створења. Да није Он на Крсту искупио својом крвљу сваки наш гријех и овај свијет, да није он на Крсту опростио својим непријатељима, рекавши: ’Опрости им Оче, јер не знају шта чине‘, да није то Господ урадио, Крст би био само један од облика у овоме свијету.”
Он је казао да се поштовање које исказујемо према Крсту преноси и на самог Господа, и да, цјеливајући га, чинимо молитву Богу.
”Цјеливамо Крст сјећајући се страдања Господњих на Крсту. Цјеливамо Крст сјећајући се и онога што је дошло послије страдања, а што је дало смисла томе страдању. Сјетимо се васкрсења”, рекао је отац Игор и додао да би Крст без васкрсења био пораз и била би тама.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
