Празник Воздвиждење Часног Крста Господњег литургијски је прослављен у подгоричком храму Светог Ђорђа под Горицом.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Блажа Божовића, јереја Ивана Црногорчевића и ђакона Луке Павићевића; молитвено је присуствовао прота Милун Фемић.
За певницом на литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, којима је руководио прота Јован Радовић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се, началствујући свештенослужитељ, прота Милета Кљајевић:
”Некадашње страшно и одвратно, смртно оруђе за казну великих кривица – крст, послије распећа на њему највећег праведника, он постаје, за вјерне Христове припаднике, велика светиња. И од оног момента, драга браћо и сестре, кад је на овом казненом оруђу тијело страдалника над страдалницима приковано гвозденим клинцима и орошено капима Његове божанске крви, крст је освећен за вјечита времена”, казао је отац Милета.
Он је подсјетио да Црква Христова прославља празник Воздвижења Часног Крста поводом два догађаја из своје историје.
”Између цара Константина Великог и Максенција, приликом рата, једног дивног предвечерја, кад се сунце клонило смирају, цар Константин угледа на сунцу уписан, насликан крст од зракова и око њега натпис: Овим ћеш побиједити! То небесно знамење видјела је и цијела војска и забиљежили га и савремени историчари, међу којима и Евсевије. Сјутрадан рано, цар Константин нареди да се такав исти крст изради на заставама, на шлемовима и на штитовима, и на челу војске чији је дух овим виђењем био подигнут, поставио је заставу на којој је од најспособнијих мајстора и умјетника био израђен скупоцјени крст. Са одушевљеном војском Константин је пошао у бој и тако побиједио бројно надмоћнијег Максенција, и тада је цар Константин побједоносно ушао у Рим, гдје је од, до сад угњетаваног народа, радосно био дочекан. За спомен на ову побједу, Константин је на сред Рима поставио, на високом каменом стубу, велики крст”, казао је отац Милета.
Он је додао да је други догађај везан за проналазак Часног Крста Господњег у Јерусалиму, од стране царице Јелене, мајке цара Константина.
Честитавши празник, на крају своје бесједе, отац Милета је молитвено пожелио да све Господ спаси и избави од сваког смртног гријеха.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, након Свете Литургије, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото&видео: Дарко Радуновић
