Светом Литургијом у Цркви Св. Николе у которском Старом граду, данас је прослављен празник Воздвижења Часног крста – Крстовдан.
Архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, у бесједи је истакао да је Крст симбол хришћанства, побједе Бога над ђаволом и живота над смрћу.
“На данашњи дан сјећамо се, не једнога, него више догађаја којим се прославила сила Крста. То су три побједе цара Константина, а прије свих побједа над многобожачким царем Максенцијем који је малтретирао и гонио хришћане. Будући да је био више сатаниста него многобожац, његово приношење жртава било је приношење дјеце, трудница, тако да побједа над њим није била само побједа једног цара над другим, него побједа силе правде, хришћанске силе над демонском силом. Наиме, цару Константину који је пошао да брани хришћане, који се у једном тренутку и поколебао, јавио се Крст на небу и писало је: ’Овим побјеђуј‘. Осилио је цар овим знаком своје војнике који су тако и побиједили”, казао је отац Немања.
Други догађај, који се данас помиње, наставио је даље, јесте проналазак Часнога Крста у Јерусалиму.
“Цар Константин и његова побожна мајка царица Јелена су жељели да пронађу Крст. Распитали су се, сазнали да је на брду Голгота поред Јерусалима, гдје је био један многобожачки храм, који су уклонили и пронашли Крст.
Када су га пронашли свечано су га воздигли, подигли, како каже и име данашњега празника, прославили и свечано унијели Крст у Јерусалим”, рекао је отац Немања.
Сљедећи догађај је из 627. године, када су Персијци, након побједе над Јеврејима, однијели Крст у Персију, а цар Ираклије га вратио у Јерусалим и уздигао поново у знак прослављања.
“Међутим, по предању, када је желио свечано да га пронесе улицама којим је Христос пролазио када је страдао, Ираклије није могао проћи. Патријарх је видио анђела који му не дозвољава да прође и објаснио му да је Христос, када је носио туда Крст, био бос и у обичном одијелу, скрушен. Носио је Крст на рамену, тако да је и цар морао исто тако да се обуче, да иде бос и пронесе Крст на такав начин, како га је и Христос пронио. То је по предању, али и доста је логично јер свако сјећање на Крст, уствари јесте сјећање на страдање Господа Исуса Христа. Чули смо данашње Јеванђеље па иако је данас, рекло би се, радостан празник и прослављамо Крст, оно нам сво вријеме детаљно говори о догађајима страдања Господа Исуса Христа”, казао је отац Немања.
Исто, подсјетио је, данас се и пости, “јер је то дан када се сјећамо страдања Господа Исуса Христа, који је дошао ради нашега спасења да страда”.
“Сјећање је то и на побједу живота над смрћу. Господ Исус Христос је васкрсао и побиједио смрт. Христос, који је Бог, дошао је да спаси свијет. Дошао је да побиједи смрт тако што ће да умре па да васкрсне. Не би могло да буде васкрсења а да није било и овога страдања. Као што Његош каже: ’Васкрсења не бива без смрти‘. И као што данас пјевамо:’ Крсту Твојему поклањајемсја Владико, и свето Воскресеније Твоје славимо“, значи да јесте било страдање али је и много важније што је било послије тога страдања. Било је Васкрсење, јер је то разлог доласка Исуса Христа, да васкрсне и побиједи смрт.Од тада је Крст симбол хришћанства, симбол побједе Бога над ђаволом, побједе живота над смрћу”, казао је о. Немања.
Зато, наставио је даље, и пјевамо радосну пјесму Крсту као чувару цијеле васељене, украсу Цркве, снази царевој, радости и утврђењу вјерника, анђелима слави, ђаволима поразу.
“Прослављајући Крст прослављамо Онога који је страдао али и васкрсао на том Крсту и побиједио смрт. Нека данашњи дан јесте и тужан јер се сјећамо страдања, али и радостан, јер знамо да је страдање било добровољно страдање да би послије тога дошло васкрсење. Прослављајући Крст ми прослављамо силу Онога који је на њему разапет. Не прослављамо сами предмет јер би то било идолопоклонство. Не даје нам помоћ сам предмет, иако га ми јако поштујемо а сваки хришћанин на грудима носи крст. И треба да га носи. Али, не даје нам спасење предмет него сила Онога који просијава из Крста, на њему разапетог, који је васкрсао и побиједио смрт. Томе, који је то учинио, Господу нашем Исусу Христу, нека је слава вавијек, амин”, поручио је о. Немања.
Извор: СПЦО Котор