У Народној библиотеци ”Радосав Љумовић” – Подгорица, у уторак 23. септембра, одржано је програмско вече под називом ”Ћириличник Библиотеци”.
На ову тему су говорили: протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, књижевник Будимир Дубак, новинарка Горица Вукићевић и управница Библиотеке, Славица Илинчић.
Сабране је на почетку поздравила Славица Илинчић која је казала да је повод овог окупљања награда „Ћириличник“ коју је Народна библиотека ”Радосав Љумовић” добила на недавно завршеном дванаестом фестивалу „Трг од ћирилице“ у Херцег Новом.
”Ћириличник је награда којој се ја веома радујем. За Народну библиотеку она представља изузетно признање, за рад и труд који је уложен у протеклом периоду, али представља и доказ да су наши напори у својеврсном отварању ове установе за све кориснике, без обзира на било какве различитости, уродиле плодом. Додатни разлог за задовољство је свакако и чињеница да ускоро обиљежавамо један важан јубилеј – 145 година од оснивања прве читаонице која је на иницијативу војводе Марка Миљанова отворена 19. јануара 1881. године.”
Наводећи да су музеји и библиотеке чувари традиције, она је казала да је наша традиција непојмљива без ћирилице.
”Великани наше књижевне, умјетничке, историјске, друштвене и научне прошлости не могу се посматрати ван контекста нашег писма, јер су на ћирилици огромним дијелом стварали оно чиме су задужили не само нас, него и читав свијет. Азбука је оно са чим се сусријећемо у најранијој доби. На ћирилици пишемо своје прве ријечи и реченице и она је уткана у нашу колективну и индивидуалну свијест толико да је постала неискорјењива. Због свега наведеног, једна од мојих првих дужности након доласка на чело најстарије установе културе у Подгорици, била је да ћирилица постане равноправна са латиницом, баш онако како нам и Устав заповиједа. Наравно, његовање и инсистирање на ћирилици не значи искључивање латинице. И она је цивилизацијска тековина с присутношћу и употребом таквих размјера да је не можемо заобићи све и да хоћемо, а нећемо.”
Илинчић је подсјетила да је издаваштво Народне библиотеке ”Радосав Љумовић” последњих година обиљежила ћирилица, те да је награда „Ћириличник“ показатељ да тај труд запажен.
”Наравно, наведена дјела су и настала на ћирилици и наша је обавеза да то поштујемо и чувамо.”
Она је закључила да ћирилица није само средство комуникације, него и важан дио културног и националног идентитета.
”Кроз вјекове је била основ српске и словенске писмености, књижевности и духовности и од огромне је важности као симбол наше посебности и континуитета. Ћирилица је значајна и зато што представља везу између прошлости, садашњости и будућности, и зато што њеном употребом јача свијест о припадности сопственој култури и језику.”
Предсједник управног одбора фестивала „Трг од ћирилице“, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је искористио прилику да још једном честита колективу Народне библиотеке ”Радосав Љумовић” на награди „Ћириличник“. Он је казао да је за њега велика радост када види да у центру Подгорице постоји једна таква модерна библиотека, што показује труд и рад свих оних који се старају о овој установи, али свједочи и то да ти људи знају шта значи култура и просветитељство.
”Оно што нас је вечерас окупило је то што је ова установа, са пуним правом и заслугом, а поводом и овог значајног јубилеја – 145 година од оснивања, добила, можемо рећи, једну престижну награду Трга од ћирилице, а то је институција која траје већ 12 година и већ има свој реноме, како на нашим овдје просторима, тако и шире. Овом приликом још једном честитам овој установи, да им то буде још један подстицај за нове подухвате, а сигурно и хоће”.
Он је подсјетио на улогу и значај манифестације ”Трг од ћирилице” у Црној Гори.
”Ова манифестација је организована ради обнављања и подсјећања на духовно-културну и умјетничку кирило-методијевску, светосавску и светопетровску заоставштину наших предака, која се ћириличним писмом стварала, преносила, развијала и трајала. Манифестација кроз представљање књига, гостовање значајних појединаца из свијета духовности, културе и умјетности, и другим сродним активностима настоји да укаже на опасност од заборављања и протјеривања нашег ћириличног слова које је улогосило наш народ и ове просторе, не само ријечју писаном и штампаном, него самим логосом Божијим, Христом богочовјеком. ”
Наводећи учинке „Трга од ћирилице“, отац Обрен је казао да ова манифестација има и значајну улогу у приближавању ћириличне културне баштине младим нараштајима.
”Пројекат је постао препознатљив на мапи истовјетних манифестација у региону, а број заинтересованих учесника расте из године у годину. Највидљивији учинак ове манифестације је свијест о важности очувања ћириличнога писма, његове препознатљивости, као и аутентичној културној, али и духовној вриједности наслијеђа нашега народа, преко растуће и све присутније потребе младих генерација да ово писмо очува, заштити и пренесе новим нараштајима.”
Подсјетивши на досадашње добитнике награда ”Печат херцега Шћепана” и ”Ћириличник” он је казао да сама имена добитника, иза којих стоји њихов рад и немерљив допринос на пољу очувања ћириличног писма, говоре о значају ових признања.
”Заиста мислим да је свакоме част да се нађе на листи ових добитника. Саме личности и институције које су примиле ове награде свједоче да је ова награда препозната и престижна и да је наши пјесници, књижевници, духовни и културни прегаоци и ствараоци, као и институције које су од великога значаја за наш народ и очување ћириличнога писма, са радошћу прихватају.”
Предсједница Савјета Народне библиотеке ”Радосав Љумовић”, новинар Горица Вукићевић, казала је да се радује што је имала прилику да извјештава са „Трга од ћирилице“, онда када то није било баш лако.
”Срећна сам што сам извјештавала са првог Трга од ћирилице, јер сам упркос забранама имала програм чији сам била аутор, а и данас тај програм Љето уз радио траје”, казала је Вукићевић, додајући да се и наредних година трудила да, како је рекла, макар картицу са Трга од ћирилице забиљежи у своје емисије.
Она је казала да награда „Ћириличник“, која управо долази у вријеме када се Народна библиотека припрема да обиљежи значајан јубилеј, свједочи да темељи које је поставио Марко Миљанов постају чвршћи.
”За нове генерације то је обавеза да ова ризница писаних трагова, драгоцјених сусрета и догађаја и убудуће треба и мора да се надограђује и чува. Иако са скромним средствима, али домаћински промишљено, наша библиотека успјева да чврсто држи једно од најзначајнијих мјеста у култури, не само нашег града, него и наше државе.”
Поред бројних значајних и успјешних облика сарадње које ова установа остварује са разним културним и просвјетним институцијама и појединцима, како у земљи, тако и у региону, Вукићевић је истакла да се Народна библиотека ”Радосав Љумовић” истиче и добром међународном сарадњом.
”Поносни смо на такву сарадњу, али не само у држави, него и на међународном плану, што су препознале и стране амбасаде у Црној Гори, наши пријатељи и из региона, наше драге комшије. Зато имамо и посебне дјелове наше куће културе, које смо са пуно љубави и поштовања управо њима и додјелили за промоцију њихове културе, јачајући историјске и стварајући нововремене нераскидиве везе. Наши резултати су препознати, обавезују и охрабрују”, казала је Вукићевић.
Изразивши захвалност „Тргу од ћирилице“ на препознавању вриједности које се његују у Народној библиотеци ”Радосав Љумовић”, она је казала да је награда ”Ћириличник” привилегија и још једном заблагодарила на истој.
Предсједник жирија, књижевник Будимир Дубак, подсјетио је на вријеме, прилике и мотиве оснивања „Трга од ћирилице“.
”Наиме тада је блаженопочивши Митрополит Амфилохије позвао један круг писаца, интелектуалаца Срба, који су били спремни и остали да раде за свој народ, своју културу, књижевност, без резерве, на, отац Обрен је казао, не једној од оаза слободе у Црној Гори, него бих рекао јединој оази слободе у Црној Гори, да у Херцег Новом утемељимо манифестацију која, показаће се, има далекосежан значај за Србе у Црној Гори, за Србе гдје год они живјели, за комплетно православље. То се дешава у вријеме када је најизраженији прогон, отворено можемо рећи, не дискриминација, то је блага ријеч, већ прогон српског народа у Црној Гори, његове културе, српског језика, тада је српски језик избачен из Устава као службени језик, прогон ћирилице, покушај отимања храмова Српске православне цркве у Црној Гори, дакле све оно што новије доба у Европи а и шире није запамтило.”
Дубак је додао да тај, по ријечи Ивана Негришорца, његошевски покрет отпора, живи дванаест година и за сво то вријеме труди се да покаже величину и ширину српске културе, српске књижевности и православља уопште.
”Како бисмо показали шта је она истинска култура која је настављач византијске културе, средњовјековне српске културе велике, великог сликарства, велике књижевност српске. Значи то је била својеврсна обнова сјећања на сопствено биће, на идентитет српског народа. Мислим да смо у томе успјели”, казао је Дубак и додао да је тешко и замислити све промјене које су се потом дешавале, без удјела и дјела „Трга од ћирилице“.
Он је подсјетио да је Народну библиотеку ”Радосав Љумовић” основао, како је казао, први градоначелник и ослободилац Подгорице, велики јунак и писац примјера чојства и јунаштва, те да је на принципима и начелима Светога Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, Његоша, Марка Миљанова, основан, живио и данас живи „Трг од ћирилице“.
”Ко је желио да дође да се надахне духовношћу и културом, а то је и данас на срећу случај на Тргу од ћирилице, дошао је на херцегновске мале позорнице да чује нешто што нигдје другдје не може да чује и види. То је био и остао празник српске културе и духовности, српске књижевности и умности, српског достојанства.”
Додао је да се управо захваљујући манифестацији ”Трг од ћирилице” дошло до податка гдје је била кућа у којој је била школа Јосипа Троповића, учитеља Његошевог.
”Од те куће је данас направљен музеј и данас је то постало још једно жариште културе готово непознатог Његоша и готово заборављене биографије и историје његове, сем што се спорадично помињало у неким старим записима и у неким текстовима, али оживјело је истински сјећање на Тргу од ћирилице”, казао је Дубак.
Он је на крају казао да му је била част што је био на челу жирија који је донио одлуку да Народној библиотеци ”Радосав Љумовић” ове године додијели награду ”Ћириличник”, а манифестацији ”Трг од ћирилице” пожелио дуго трајање.
Оливера Балабан
