Данас, 26. септембра, на Претпразништво Воздвижења Часног крста – Крстовдан, навршава се четврта година од када је у манастиру Ђурђеви Ступови устоличен Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије (сада Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки), кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на засиједању, одржаном у мају 2021. године, изабрао за насљедника ондашњег Епископа г. Јоаникија.
Епископа будимљанско-никшићког г. Методија свечано је у древни, свештени трон епископа ове светосавске Епископије увео Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
Свечани чин устоличења Епископа будимљанско-никшићког г. Методија почео је Светом архијерејском литургијом, коју је служио Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више архијереја, свештенства и свештеномонаштва наше Цркве и уз молитвено учешће великог броја вјерног народа, сабраног из свих крајева Црне Горе.
По завршетку Свете патријарашке литургије, Свјатјејши Патријарх српски је упутио поуку сабранима, а потом се обратио Митрополиту Методију.
“Владико, драги Методије, вољом Духа Светога, благодати Духа Светога и саборских отаца наше Помесне цркве, изабран си за Епископа Будимљанско-никшићке епархије. Син си људи чији је корјен овдје на овим просторима, али си рођен у Сарајеву и мјесту где се укрштају народи и вјере, али у мјесту у којем иако постоје другачији и различити, присутан је Бог. А онда растао си опет у овом поднебљу, духовно стасавао уз скуте блаженопочившег великог пастира и оца Митрополије црногорско-приморске, великог православног јерарха Митрополита Амфилохија”, казао је Патријарх Порфирије, подсјетивши да се Владика Методије школовао у другим Помјесним црквама и боравио у западним земљама, што је додатак сјемену које постоји у њему као покретач, орјентир живота – вјера у живога Христа, Сина Божијег који је дошао на овај свијет.
Поучио је Владику Методија о значају службе коју је примио, наводећи да он добро зна да Црква није од овога свијета, али јесте у овоме свијету.
„Зато што овај свијет без Цркве не постоји, односно нема смисла. Они којима Црква смета, односно систем вредности, хтјели би да Цркву прогласе оним што она није или да је прикажу другачијом него што јесте, а понекад би хтјели Цркву да увуку у своје земаљско блато. Црква није од овога света, у овом свету је да га претвара у Цркву. Ми јесмо грађани градова и села, али смо исто тако житељи горњег Јерусалима, житељи Царства небеског“, казао је Свјатјејши Патријарх Порфирије.
По његовом благослову одлуку Светог архијерејског сабора о избору Владике Методија за епископа Богом спасаване Епархије будимљанско-никшићки прочитао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, након чега је Епископ Методије свечано уведен у трон епископа будимљанско-никшићких.
У приступној бесједи Владика Методије је заблогодарио Богу на Његовом дару и овом Божијем дану, Цркви, Патријарху српском г. Порфирију из чијих руку је примио архијерејски жезал као симбол духовне власти у управљању повјерене му Епархије будимљанско-никшићке, свима сабранима, призвавши молитвено сву пуноћу Цркве Христове на духовну, синовску и братску помоћ.
„У овом тренутку желим рећи: Молите се за мене како бих још више љубио Господа, молите се за мене како бих вас, повјерени ми народ, љубио још више, молите се једни за друге и носимо бремена једни других како би нас Господ увијек познао као своје. У Цркви је свако дјело саборно дјело и сви смо одговорни за све и сви су призвани у заједницу светих, да буду свједоци и носиоци вјечне Свјетлости и истине Божје. Човјек обновљен у Христу живи у својој вјери и Цркви, и никада није сам. То заједништво које нам бива даровано не протеже се само на наше савременике, него и на оне који су му претходили и који ће га слиједити, јер човјек у Христу укључује се у заједништво вјерника које надилази границе простора и времена, овоземаљског живота и смрти“, рекао је Владика Методије.
Подсјетио је на велике црквене оце, учитеље, блаженопочивше: Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасије и Патријарха српског Иринеја, као и на надахњујуће епископско дјелање, на овоме светом мјесту, свог претходника садашњег Митрополита Јоаникија, “чије дјело као Свијетлост свијетли у тами[1] и обасјава двије деценије ово тврдо упориште витезова вјере и слободе[2], који је обновио културни и духовни живот епархије и више од 60 светиња, цркава и манастира.
“Моја света дужност и обавеза је да продужим свето и свијетло дјело својих претходника, проповиједајући исту вјеру, свједочећи исту Свјетлост и водећи људе ка спознаји Бога и живота у пуноћи, са овог истог трона једног Пастира и једног стада, више од 800 година. Једини програм који смијем данас да изнесем пред вас јесте да, у мјери у којој будем кадар, све што у мени чини личнога човјека, буде покорено васкрслом Господу Исусу, те да ме по милости и љубави Својој Он води и управља, приводећи ме непрестано Себи и путоводећи органском јединству Цркве и спасењу читавог свијета.”
Поручио је да је јеванђељска порука увијек савремена и универзална, упућена и намијењена свим људима и свакој епохи, те да она руши националне оквире и отвара приступ свима који желе припадати Божјем народу.
„С овог мјеста данас свима упућујем позив на јединство јер сви смо подједнако потребни, сви смо заједно и једно, сви смо дио плана Божијег и дјеца Божија, и сви смо призвани да врлинама и причешћем Тијела и Крви Христове непрестано узрастамо. Градимо мир и подижимо Крст љубави најприје у себи, јер градећи мир у себи, истински ћемо га градити и око себе. Нека би дао Бог љубави бескрајне да увијек остављамо обмане и сујете овога свијета на Крсту васкрсном и полазимо вођени тајанственим памћењем срца и душе до Очевог дома и радости непомућене“, казао је, између осталог, у приступној бесједи Владика Методије.
Одлуком Синода СПЦ, током засиједања у мају 2025. године, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије изабран је за Његово високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита будимљанско-никшићког.
Долгоденствујте Високопреосвећени Владико на многаја и благаја љета!
