На празник Преподобне Теодоре Александријске и Светог Силуана Атонског, 24. септембра, 2025. љета Господњег, на гробљу код Цркве Светог Саве на Савини, сахрањени су земни остаци Радомира Булајића, који је у 92. години живота уснуо у Господу, 21. септембра – на празник Рођења Пресвете Богородице.
Радомир Булајић је велики црквени добротвор, трудбеник, родољуб и чувени каменорезац. Одликован је високим одликовањима Епархије будимљанско-никшићке и многим другим признањима за исказану љубав према Цркви Божијој и мученицима пострадалим у Грахову, у братоубилачком рату.
У бесједи над његовим одром протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, сабране је подсјетио на врлине које су красиле овог господственог горостаса, који је осим умјетничког изражаја у обликовању камена, развијао и дар писања, описујући сва стратишта и жртве богоборног режима, међу којима је и његов отац, без кога је остао у раном дјетињству. То га је управо подстакло да се у даљем животу заузме за своју породицу и за све жртве о чијем невином, на правди Бога страдању је писао.
„Нашег брата Радомира, који у свом имену носи и радост и мир, најљепше би могло да опише управо његово име. Био је човјек пун ведрине, осмијеха, радости, а с друге стране људске сталежености и мудрости, од њега се могла само то и чути – радост, мир и добар савјет. Сви ми који смо Радомира знали свједочимо о величини његовога имена и о величини његове личности. Цио свој живот је живио отачком вјером, пун љубави. Био је прави честити православац, честити Србин, који се није узмицао пред буром искушења већ је био увијек стамен. Његов став био стамени и увијек је знао да посвједочи истину и никога га у томе није могао помјерити“, казао је, опраштајући се од уснулог слуге Божијег Радомира Булајића, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.
Бесједа оца Обрена Јовановића – видео
Слуги Божијем Радомиру вјечан покој у Царству небеском
Весна Девић
Извор: СПЦО топаљско-херџегновска
