Откривење нове твари
„Божји благодатни дар јесте:
оно што се расејава, а неће да залута;
оно што се раздробљава, али се не раздељује;
оно што се једе, али се никада не може потрошити;
оно што умире, али не пропада;
оно што се бестрасно раздељује и чиме се човек свецело причешћује;
оно што ништа нема, а све поседује;
оно што је од свих и од свега одвојено, а ипак са свима и свиме сједињено;
оно што је нигде и свугде;
оно што умире и бива оживљено;
оно што спасава све и свакога.
Тако, дакле, оно што Православна Црква има да понуди није људско него божанско, уствари богочовечанско: оно што је онострано и оно што је у нама. То није нешто боље или упечатљивије од свега осталога. Но мимо све остало, – мимо све знано и што се може познати, – оно доноси откривење, пројаву и енергију једне друге Силе. А човек који приноси себе тој Сили постаје плен вечности и доброте Онога Који је од искони. Такав човек „на други начин“ доживљава земаљске стварности. Он постаје непосредни и нелажни пројавитељ Премудрости и Силе која одржава и сједињује све и сва.“
(одломак из књиге „Света Литургија – откривење нове твари“ блаженопочившег старца Василија Гондикакиса, Беседа, Нови Сад 1998, стр. 168-169)
Приредио: А. Л.
Фото: Сајт СПЦ
