Православље се у Словенији појавило са Катарином Кантакузином Бранковић, прије нешто мало мање од 6 вјекова.
Она се удала за последњег цељског грофа Урлиха II и након удаје са собом је на ове просторе довела три свештеномонаха и 200 православних породица.
Што се самог Марибора тиче, веће насељавање православних на овом простору креће од 1919. године, када су се доселили војници, официри и подофицири са својим породицама и од тог времена креће жеља и потреба православних у овом граду да се организује вјерски живот и сагради храм.
Сачувани су подаци да је прије Првог свјетског рата у Марибору при затвору службовао свештеник Кончаревић, а касније су ту била два војна свештеника – отац Петар Трбовић и свештеник Ивошевић, који је у Марибору дочекао и Други свјетски рат. Управо је у једној касарни била смјештена капелица која је првобитно била соба коју су ова два свештеника, уз помоћ руских официра и војника, преуредили и формирали капелицу.
Негдје током 1932. године православни су у Марибору од општине добили земљу за изградњу храма, не само у Марибору, већ и у Љубљани и Цељу, тако да је у то вријеме започела градња три византијска храма у Словенији, по пројектима архитекте Момира Куруновића. Темеље Храма Светог кнеза Лазара у Марибору освештао је Свети свештеномученик Доситеј загребачки, а спољашњи радови су завршени негдје у периоду 1938 – 1939. Нажалост, већ на почетку рата, тај храм је миниран и од њега је остала сачувана само једна икона Свете Петке, а од тада до данас православни у Марибору вапе за својим новим храмом.
Од рата па све до негдје 2006. године православна заједница у Марибору је прошла један тежак период, пун искушења, али, како за Радио „Светигора“Радио „Светигора“ свједочи свештеник из Марибора, отац Милан Јовановић, то је истовремено период који је изњедрио једну дивну и благословену заједницу, која сада својом љубављу гради и уљепшава своје унутрашње храмове, а Храм Светих Кирила и Методија чије се освећење припрема за 5. октобар са радошћу испуњава.
„Наш храм, за Црну Гору је то можда мало необично, али за нас у дијаспори је то потпуно нормално, наш храм је једна велика зграда од 1500 квадрата, која је некада била зграда Водовода. Мијењала је своје намене. Та зграда је купљена 2006. године, благословом пре свега, али и финансијском помоћи Митрополита Јована, који је био визионар, видео је перспективу те заједнице у Марибору, тако да је уз помоћ Црквене општине загребачке купљена ова зграда, а три године касније и земља за храм у Марибору. Управо ова зграда где сада и служимо је потпуно преуређена у храм од неких 400 квадрата, онда имамо станове за свештенике, велику дворану, малу учионицу, кухињу, тако да имамо јединствен простор који нам је потребан за сву нашу мисију. Ми ћемо освештавати храм у склопу те велике зграде, који је потпуно адаптиран. Ускоро ћемо да градимо и звоник, можда кроз годину дана, и планирано, ако Бог да, да осликамо тај храм. То је иначе зграда која је стара 120 година и од 2006. када је то била једна руина, ми данас имамо овај дивни комплекс и ту дивну зграду која је окренута ка истоку и Бог је то тако уредио да то буде баш наш храм. Тако да ето, двадесет година смо се трудили да то средимо и сад је то добило заиста један леп облик и храма и свега другог што је потребно уз храм“, казао је отац Милан.
Потврђујући своју, али и преносећи радост комплетне заједнице поводом овог великог догађаја за православне у Марибору, отац Милан каже да је радост већ и кад имате само таблу на којој пише Српска православна црква, а камоли храм.
„Људи који су ту 40-50 година знају какав смо пут прошли, пут отуђења, и шта је значило само имати једну таблу на којој пише Српска православна црква. Знате кад сте подстанар целог живота па купите свој стан, каква је радост, а камоли овако нешто. Потпуно је једно одушевљење присутно, једна радост велика, поводом и будућег освећења, али и доласка Његове светости Патријарха српског Порфирија, јер је ово први пут да Његова светост долази у Марибор, те је то све једна радост спојена – дупло славље, ја бих рекао.“
Потврђујући да је ово заједница која окупља велики број младих људи, ученика и студената, отац Милан каже да су православни у Марибору призвани да свједоче православље и да у овом времену њиховој заједници прилазе и многи који нису Срби, те они који прелазе из других конфесија у православље.
„Ми имамо прелазака из ислама и из Римокатоличке цркве и других. То је сада доста присутно. Доста младих људи прилази. Ми смо управо у позвани овде да сведочимо православље. Чини ми се да ми тек кад одемо од своје куће, кад одемо и дијаспору и кад видимо однос других људи према нашем православљу, ми тек онда видимо сву лепоту православља.“
Велико освећење Храма Светих Кирила и Методија у Марибору обавиће се 5. октобра 2025. године.
Чином освећења и Светом архијерејском литургијом началствоваће Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске и више архијереја наше Свете цркве.
Уочи празничног дана, у суботу, 4. октобра, у 17: 30 часова, у храму ће бити дочек Његове светости и архијереја, након чега ће бити служено вечерње богослужење. У 19 часова, у Великој дворани хотела „Хабакук“ под Похорјем, биће одржана свечана Академија поводом освећења храма.
О. Б.
