Премијера представе „Богојављење“, настале по тексту Матије Бећковића, у режији и адаптацији Ане Ђорђевић, изведена је синоћ на сцени између цркава у будванском Старом граду у оквиру деветог Фестивала „Ћирилицом“.
Ријеч је о захтјевном умјетничком подухвату и првој позоришној адаптацији Бећковићевих дјела, а ауторски тим опредијелио се за поеме „Богојављење“, „Нож“, „Ово и оно“ и есеј „О будалама“, дјела која изворно, али и у драмском формату, доносе анти-ратну поруку указујући на трагичност подјела на нашим просторима, сложеност међуљудских односа, али и однос појединца према Богу.
„У време Богојавења пробудим се, кукавац, од јада ми се занебесало, па мислим: шта би било да се, не дај Боже, појави Бог“, реплика је из истоимене поеме која се провлачи као лајтмотив кроз цијелу представу. У том смислу, она се појављује и као извор из којег произилазе драмски токови и личне дилеме ликова, које убједљиво дочаравају глумци Небојша Миловановић, Милован Филиповић и Светозар Цветковић.
Лични преображај у овом позоришном комаду, на дубок и увјерљив начин, предочен је као пут за превазилажење тешког бремена прошлости, уз сва индивидуална и колективна искушења која такво стремљење са собом носи, што је актуелна порука и могући пут не само у балканском, већ и у ширем, свјетском контексту.
Лични преображај, на који нас позива представа „Богојављење“, неминовно води ка Богу – ка дијалогу човека са Богом, неизоставно и ка покајању чији плодови могу бити залог за срећнију будућност и нову стварност.
Након једноипосатног извођења публика је громогласним аплаузом наградила глумачку екипу, а посебне овације упућене су и господину Бећковићу који је присуствовао премијери.
„Истина је нашега времена да свака књига има садржаја колико има читалачких доживљаја. Ово је један доживљај моје поеме и дјело Ане Ђорђевић и глумаца, тако да мој утисак је равноправан са њиховим, али нема никакву предност. Са уживањем сам гледао и могу само да честитам и ауторима, и глумцима, и продуцентима на томе што је овдје, између цркава у Будви, изведена оваква представа и да су глумци јуначки изнијели текст и свој доживљај текста. Ана Ђорђевић је написала нову поему, нову верзију и ћерку моје поеме“, истакао је Бећковић.
Глумац Светозар Цветковић истакао је да се тим који стоји иза представе врло темељно бавио идејама Бећковића и редитељке Ђорђевић, те изразио задовољство што је њихово залагање препознала и публика.
„Ја првих сат времена сједим у шатору, онда слушам како публика реагује и тачно су се осјетиле децентне реакције на одређене ствари које су везане за Матијину филозофију и за његов рјечник. То је заправо један јако густ, филозофски рјечник, који се преноси из прошлог у овај вијек на један занимљив начин. И то не само у његовим сјајним извођењима, а он их приређује једном годишње, већ и у овом позоришном извођењу које, очигледно, има смисла“, казао је Цветковић.
Милован Филиповић осврнуо се на сам текст, нарочито на проблематику личног преображаја.
„Негдје у поднаслову ове представе стоји и „опраштање“. Када се молимо, молимо се за опрост гријехова и лоших ствари које смо радили, али, као што је приказано и у представи, нисам сигуран колико смо у томе спремни да одемо до краја. У реду, ми тражимо опраштање, али покајање је нешто друго. И видјели сте у представи да већина људи на корак од покајања одустаје, односно предомисли се и до истинског покајања ријетко кад дође. На крају крајева, живимо и у времену када се стално расправља о томе ко је крив, ко је коме крив, ко нам је за шта крив, да ли је боље ово или оно… и то су та нека питања која смо хтјели да поставимо. Судећи по томе како је публика данас реаговала, и на којим мјестима, а било је и смијеха и суза, сматрам да смо поставили права питања“, навео је Филиповић.
Утиске након премијере сумирао је и Небојша Миловановић, указавши да је посреди нешто што се не ради сваког дана.
„Наравно, говорим о великим ријечима, мислима и поезији Матије Бећковић, али и о тексту Ане Ђорђевић, а једна наша колегиница која је била у публици казала је да је представа на нивоу античке драме. Наша главна бојазан била је да то не остане херметично и затворено, већ да допре до публике. Јер је то толико густо у материјалу, толико саткано од ријечи и мисли. Нама је јасно, ми смо у томе и бавимо се тиме, али за неког ко први пут слуша није извјесно да ли ће да допре до њега и да ли ће у неком моменту настати засићење. То су заиста античке, библијске ситуације и врло сам задовољан како је публика прихватила нашу изведбу“, казао је Миловановић.
Представа „Богојављење“ настала је у копродукцији Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва, Никшићког позоришта и Бео Арта.
Продуцент је Борис Мишковић, сценографију и костим потписује Адријана Пајић, дизајн плаката Маринко Лугоња, а аутор фотографија је Милош Обреновић.
Фестивал „Ћирилицом“ до 17. септембра организују Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе.
Манифестацију су подржали Општина Будва и Туристичка организација општине Будва.
Извор: Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва
