У периоду од 25. до 30. августа 2025. године на Филолошком факултету Универзитета Сорбона у Паризу одржан је XVII Међународни конгрес слависта, на коме је око деветсто научника из различитих славистичких дисциплина из четрдесетак земаља света изложило готово хиљаду реферата. На овом прворазредном светском научном скупу учествовали су и сарадници Института за српски језик САНУ.
Изузетна част указана је уваженом српском лингвисти, академику Александру Ломи, који је био један од четири пленарна излагача, а представио се и рефератом „D´un mot simple à un composé et à l´envers“ у оквиру сесије Прасловенски језик и његови дијалекти: етимологија.
У коауторском излагању, др Снежана Петровић и др Марија Вучковић, научни саветници, презентовале су лексикографску обраду калкова у „Приручном етимолошком речнику српског језика“ на сесији Словенска етимолошка лексикографија XXI века: традиције и иновације. Др Виктор Савић, научни саветник, реферисао је о томе шта је дубровачки говор дао „Српском рјечнику“ (1852) у оквиру сесије посвећене развоју словенских језика у контексту међусобних лингвистичких контаката.
Током трајања сесије Лексикографија словенских језика: електронски (онлајн) речници словенских језика, др Владан Јовановић, научни саветник, изложио је реферат под насловом „Описна лексикографија савременог српског језика у светлу славистичких приступа типологији речника“, а др Наташа Миланов и др Милица Стојановић, виши научни сарадници, коауторски су обрадиле тему „Ка семантичком речнику српских глагола (у контексту семантичких речника глагола у другим словенским језицима)“.
Др Драгана Ратковић, научни саветник, спровела је опсежно истраживање о сраслицама у српском, руском и пољском језику и са тиме упознала присутну публику на сесији Творба речи у словенским језицима: морфологија и семантика. У оквиру сесије Етнолингвистика, др Стана Ристић и др Ивана Лазић Коњик, научни саветници, коауторски су представиле реферат посвећен српској концептографији у контексту словенске концептологије.
На сесији Психолингвистика и неуролингвистика: лингвистичка културологија, др Тања Милосављевић, виши научни сарадник, изнела је своја запажања на тему „Концепт ’злато’ у језичкој свести словенских народа“, док је, као учесник сесије Анализа дискурса: типолошке и контрастивне студије у лексикологији и семантици, др Милена Јакић Шимшић, виши научни сарадник, представила резултате свога истраживања о међујезичким разликама у заступљености антонимије у пет индоевропских језика, а др Мирјана Гочанин, научни сарадник, изложила је свој реферат „Глаголске допуне у савременом српском дескриптивном речнику (на примеру Речника САНУ)“ у виду постер-презентације.
Поједини сарадници Института за српски језик САНУ чланови су одређених комисија при Међународном комитету слависта. Тако је др Марта Бјелетић, дописни члан САНУ, учествовала у раду Етимолошке комисије, којом и председава од јуна 2025. године. На заседању Комисије за језик религије учешће су узеле др Наташа Вуловић Емонтс, научни саветник, са рефератом „Паремиолошке јединице са еортонимом као компонентом у српском језику“ и др Ружица Левушкина, виши научни сарадник, излажући о лексичко-стилским средствима изражавања похвале у акатистима преподобног Јустина Ћелијског.
Др Стана Ристић и др Ивана Лазић Коњик, научни саветници, чланови су Комисије за лексикологију и лексикографију, на чијем заседању су представиле реферат „Макроструктура речника вредности српског језика“. У раду ове Комисије учествовао је и др Ненад Ивановић, виши научни сарадник, реферишући о научној мисли Константина Бранковића (1814–1865) и њеној улози у развоју српске описне лексикографије као модерне научне дисциплине.
Као пратећа манифестација XVII Међународног конгреса слависта организована је изложба књига, на којој су представљена и издања Института за српски језик САНУ. Ту су били заступљени наши речници, монографије и зборници радова који су објављени у временском периоду од претходног Конгреса до сада. Све изложене научне публикације српске делегације поклоњене су библиотеци Катедре за славистику Филолошког факултета Универзитета Сорбона у Паризу.
Изузетним залагањем проф. др Драгане Мршевић Радовић, у оквиру овог XVII Конгреса уприличен је округли сто посвећен обележавању стогодишњице изучавања србистике у Француској. Окупљене у амфитеатру поздравили су најпре проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Бошко Сувајџић пригодним обраћањем и представљањем тематског зборника радова поводом горепоменутог јубилеја, а потом су на задату тему говорили садашњи лектори српскога језика у универзитетским центрима Француске, професори Филолошког факултета у Београду и сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Овој свечаности присуствовао је и господин Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије.
Током боравка у француској престоници, српска делегација и уважени страни гости, професори са Универзитета у Ополу (Пољска), посетили су Културни центар Србије у Паризу и детаљно се упознали са његовим радом и могућностима за будућу међуинституционалну сарадњу.
За учеснике XVII Међународног конгреса слависта и утицајне Французе који промовишу Србију у својој земљи приређено је српско вече у резиденцији амбасаде Србије у Паризу. Том приликом су се присутним званицама обратили амбасадор Србије у Француској, Њена екселенција Ана Хрустановић, господин Арно Гујон, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Виктор Савић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и научни саветник Института за српски језик САНУ.
