Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служио је Свету архијерејску литургију поводом спомена на Усјековање главе Светог Јована Крститеља, у четвртак 11. септембра 2025. године, у Цркви Рођења Светог Јована Крститеља, у селу Кута у Жупи никшићкој. Саслуживало је свештенство никшићког архијерејског намјесништва, уз молитвено учешће вјерног народа.
Током литургијског сабрања освештан је и преломљен славски колач у част Свете Теодоре Солунске.
На крају Литургије сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Високопреосвећени Митрополит Методије, говорећи о Светом Јовану Крститељу.
„Свети Јован Крститељ, највећи од жене рођени, последњи пророк, први благовјесник нашег спасења којег је као анђела пред лицем Господњим послао Бог Отац да приуготови пут којим треба да иде Исус и да поравни стазе Његове за Његову проповјед и да припреми срца оних који жуде за спасењем и ходењем за Исусом тако што ће их крстити крштењем покајања и говорити да се приближило Царство небеско. Сви они који су небеске истине на земљи говорили, проповједали, нису били награђени лагодним животом, тако да и сви они који иду тим путем истине небеске, правде и љубави, морају да се припреме и да крст свој носе на плећа своја смјерно ходећи за Исусом и све оно што нам је Господ припремио, и што нам у сусрет долази, објеручке прихватити и примити из Божје руке, а шта је од Бога слађе је од меда, говорио је наш народ“, казао је Архиепископ Методије.
Подсјетио је да је Свети Јован Крститељ, не гледајући и не лицемјеришући ко је ко, него свакоме истину у очи говорећи, страдао, био ухапшен, погубљен на један необичан начин, од Ирода Антипе, сина злогласног великог Ирода, који је побио 14 хиљада младенаца зато што је мислио да ће тиме осигурати свој престо, убивши Онога за кога су мудраци пророковали да је цар јудејски, дакле, самог малог Исуса. Иродијада, жена коју је Ирод Антипа узео од свог брата, још увијек живога, Филипа, због чега га је корио Свети Јован Крститељ, жељела је смрт Светог Јована Крститеља и на прослави Иродовог рођендана послала своју ћерку да му угоди.
„На том свом рођендану, са тим високим званицама, кад је обећао да да нешто оној која му је угодила плешући, па и до пола царства, а он то у ствари није могао ни да да, јер није имао, био је само гувернер, управитељ тог простора, она је отрчала до мајке и искористила пружену прилику да направи велики злочин. Кад је Ирод чуо да Светом Јовану Крститељу треба да одсијече главу није му било право, јер је знао да је човјек свет и праведан и да ће га због тога нека несрећа наћи. Убрзо потом су га у прогонство послали у Галију, њега и његову жену, а Саломија која је играла и плесала није била боље судбине. Отишла је у Рим да живи, па после неколико неуспјешних бракова, одмарајући се на сјеверним Алпима, прелазећи преко залеђене ријеке, провалио се лед и упала у воду. Један од оштрих ледених шиљака одсјекао јој је главу. И као што је наш народ рекао, и што Јеванђеље потврђује, тај небески закон, како сијемо онако ћемо и жњети. Умрла је истом смрћу коју је проузроковала Светом Јовану Крститељу за разлику што је она и душу своју изгубила“, навео је Његово високопреосвештенство.
Додао је да је Свети Јован Крститељ представљен и на живопису, у цркви у Кутима, који је отац Лазар, блаженог спомена дивно изобразио, гдје стоји Свети Јован и Мајка Божја и у молитвеном положају, с рукама према Христу окренутим, моле за цио свијет. Дакле, представљен је Свети Јован како заузима највише мјесто у Царству небеском, заједно са Мајком Божјом.
„Порука овог данашњег дана којег се опомињемо Усјековања главе највећег од жене рођеног, јесте да никад се одступимо од тог пута којим гредимо, ниједан дан, ниједан тренутак ,и да стојимо стално у истини и правди, доброти и љубави Божјој без обзира какве околности и недаће нас налазиле и какве све силе покушавале да нас са тог пута скрену. И да добро запамтимо и знамо да све оно како сијемо, а то значи оно о чему мислимо, шта желимо, шта говоримо, како поступамо, шта радимо, која дјела имамо, такве ћемо и плодове пожњети. Дакле, добре мисли даће нам благодат Божју, молитва, праштање и све друге јеванђелске врлине на које смо призвани. Све оно друго које по слабости својој чинимо, то ће нас сурвати у канал и под лед гдје је питање како ћемо се, својим снагама не можемо, али милошћу Божјом можемо, избавити. Зато сваки свој корак који пружамо и којим идемо треба да буде опрезан са молитвом и надом за помоћ Божју, а на своју слабост, молећи Оца и Сина и Духа Светог у вјекове вјекова. Амин.
Живјели, Бог вас благословио. Данас Теодору Солунску прослављамо, њене мошти су у њеном манастиру Свете Теодоре у Солуну, а тај манастир је многим нашим теолозима и студентима раширио руке, примио бесплатно под своје окриље, хранећи и чувајући све, не само Грке, него и Србе, Русе, Румуне, Бугаре и све православне младе хришћане који иду да уче на солунском универзитету. Хвала дивном грчком народу који нас, поготово, последњих деценија толико воли и помаже наш многострадални српски род кроз ово кроз шта пролазимо, саосјећа с нама и гледа на сваки начин да нам буде с руке и од помоћи и да тиме посвједочи ту највећу заповјест и једину коју нам је Господ дао за обавезу да држимо, а то је да љубимо Њега, а и да љубимо ближњега свога“, бесједио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
