Трећи дан конференције „Балкански монашки светови – дијалози о монаштву, теологији и култури“, у недељу 7. септембра, почео је Светом литургијом у Цркви Светог Леонтија у манастиру Водоча код Струмице.
Началствовао је Вископреосвећени Митрополит крушевачки г. Давид, уз саслужење високопреосвећене и преосвећене господе архијереја дебарско-кичевског Георгија, струмичког Наума, моравичког Тихона, хераклијског Климента и стобијског Јакова; високопреподобних архимандрита Нектарија (Ђурића) и Данила (Гаврановића); протојереја-ставрофора Владимира Вукашиновића; протојереја Зорана Ранковића; јереја Драгана Карана и Андреја Јелића; свештеног братства свете обитељи, уз молитвено присуство учесника конференције и многобројног верног народа.
После читања јеванђељског зачала присутнима се обратио Митрополит Давид. На крају Свете литургије Епископ стобијски Јаков је упутио је речи захвалности Његовој светости Патријарху српском г. Порфирију и свим учесницима скупа. Радни део конференције је настављен у конаку манастира Водоча.
Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић је отворио панел дискусију у формату округлог стола о значају исихастичке мисли и светоотачког предања у дијалогу са савременим богословљем. Митрополит крушевачки Давид је говорио о исихазму и значају проучавања те монашке праксе у данашње време. Митрополит струмички Наум је поделио своје размишљање о значају конференције, док су своја запажања о исихазму и аскетском промишљању изнели и Митрополит дебарско-кичевски Георгије и протођакон Златко Матић.
Радни део конференције је затворио протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, који је изразио захвалност свим учесницима и организаторима прве међународне конференције у организацији Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Института за духовно и монашко наслеђе на Балкану, најавивши предстојеће планове и перспективе у области изучавања монаштва на Балкану.
Учесници конференције су, предвођени домаћином Митрополитом струмичким г. Наумом, посетили манастир Ваведења Пресвете Богородице у Вељуси из 11. века.
Други дан конференције о монаштву у Манастиру Светог Антонија Великог
Други дан конференције „Балкански монашки светови – дијалози о монаштву, теологији и култури“ започет је светом Литургијом у цркви Светог великомученика Георгија у Манастиру Светог Антонија Великог у Новом Селу, Северна Македонија.
Радни део конференције је протекао у три сесије у конаку Манастира Светог Антонија. Првом сесијом су председавали Епископ хераклијски Климент и архимандрит Данило (Гаврановић). Излагачи су били: Митрополит крушевачки Давид, који је говорио о Исусовој молитви умно-срдачној; Митрополит дебарско-кичевски Георгије, који је представио учење Светог Климента Охридског о односу молитве и вере; протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, који се осврнуо на литургијску реформу Патријарха Филотеја Кокина и говорио о исихастичком покрету у Србији друге половине XIV века.
Другом сесијом су председавали Епископ стобијски Јаков и протођакон Златко Матић. Предавања су изложили: презвитер Драган Каран, који је говорио о значају исихазма за савремену пастирску службу; Епископ хераклејски Климент, који је представио трагове исихазма на територији Охридске архиепископије у XIV веку; архимандрит Данило (Гаврановић), који је говорио о женском монаштву на Балкану од 13. до 17. века из словенских рукописних извора; Епископ моравички Тихон, који је изложио отачко богословље у Студеничком типику путем идентификације и анализе пастирских извора.
Током дискусије која је уследила после сесије, присутнима се обратио Митрополит Давид и говорио о манастирском животу на простору Косова и Метохије, са посебним освртом на делатност и подвиг монахиња у Пећкој патријаршији.
Трећом сесијом су председавали Митрополит дебарско-кичевски Георгије и протојереј Зоран Ранковић. Предавања су изложили: Епископ стобијски Јаков, који је говорио о подвигу трезвеноумља као узношење ка боговиђењу у богословској мисли старца Емилијана Симонопетријског; протођакон Златко Матић, који је изложио богословске претпоставке хришћанског етоса у опусу Григорија Паламе, са посебним освртом на Декалог по Христу; г. Виктор Недески, који је говорио о аскетичкој теологији Архиепископа Лава Охридског.
Повезана вест: Научнa конференцијa „Балкански монашки светови – дијалози о монаштву, теологији и култури“
Извор: СПЦ /ТВ Храм
