Вече посвећено Мирјани Пајовић, оснивачици и вишедеценијској диригенткињи Женске вокалне групе „Хармонија“ уприличено је 30. августа, у оквиру деветог Фестивала „Ћирилицом“, у Модерној галерији „Јово Ивановић“ у будванском Старом граду.
Програм ове фестивалске вечери састојао се од три сегмента, а на почетку је приказан документарни филм „Мирјана Пајовић и Хармонија“ аутора Милоша Борете, драматруга из Будве који је и предсједник Женске вокалне групе „Хармонија“.
Продукцију краткометражног остварења потписује Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва, а сниматељ и монтажер је Никола Тодоровић.
Након пројекције филма Борета је истакао да је, прије свега захваљујући сјајним саговорницима – Бисерки Боговић, Јулијани Калајановић, Власти Мандић, Ани М. Зечевић, Игору Зеновићу, Владимиру Беговићу и Милораду Мићу Мирановићу, очекивао да ће филм наићи на лијепе реакције, а, како је рекао, вечерашња публика је аплаузом то и потврдила.
„Није било лако представити у краткометражној форми богато музичко стваралаштво Мирјане Пајовић и њен немјерљив допринос групи ,,Хармонија“, а уједно обухватити и најљепше људске особине које су је красиле као пријатељицу, колегиницу, суграђанку, али и наставницу, умјетницу и хуманитарку. Велики допринос филму дали су сниматељ и монтажер Никола Тодоровић и новинар и глумац Ненад Павићевић, који је читао текст. И овом приликом, у име свих чланица ,,Хармоније“ и у своје лично име, најсрдачније захваљујем продуценткињи пројекта Мили Баљевић, директорици будванске Народне библиотеке, на иницијативи и реализацији омажа“, казао је Борета.
На лик и дјело незаборавне, истакнуте културне посленице Будве у својим излагањима осврнули су се професорица Школе за основно музичко образовање, Ана Молчанов Брајак, извршни директор Друштва за културни развој „Бауо“, мр Душан Медин и професорица Друге основне школе, Ана Никезић Мартиновић.
Професорица Молчанов Брајак осврнула се на прилике на градској музичкој сцени половином седамдесетих, означивши долазак Пајовић у Будви и њен професионални ангажман круцијалним.
„Средином седамдесетих година потекла је иницијатива да се у Будви формира градски хор који је водио наш наставник, покојни Ристо Новаковић, којег смо сви вољели и сви су радо долазили и радили. Међутим, како смо ми, ето, гледали у Боку и стално очекивали помоћ од њих, мислим да је Милош Марковић одиграо највећу улогу у томе да Мирјана Пајовић као изврстан музички кадар из Котора дође и настани се у нашем граду. Мирјана је дакле затекла тај хор у оквиру Друштва „Кањош“ и својим дјеловањем профилисала је кроз сопствени рад двије клапе: једну мушку и једну женску. Тада је Клапа „Хармонија“ доживјела један велики напредак, велики процват. Она је у суштини створила вокално-инструменталну клапу што није био обичај ни у Боки. Тада се његовала а капела пјесма, без музичке пратње, а Мирјана је у све то уденула своје знање клавира и културној публици пружила један потпуно нови умјетнички доживљај, базиран на нашем медитеранском мелосу“, истакла је она.
Мр Душан Медин говорио је о два аспекта сарадње са Мирјаном Пајовић и групом „Хармонија“.
„Ми код куће имамо прве касете, а послије и компакт дискове. Ја се сјећам да су то били моји први сусрети преко радио уређаја, а наравно са „Хармонијом“ и са тим пјесмама, послије тога и лични сусрети и контакти када смо организовали лијепе концерте у Београду који се и даље памте. На Паштровској вечери у Београду прије више од десет година, имао сам прилику да се са Миром званично упознам, а ми смо недјељама свакодневно разговарали. Требало је организовати превоз, наћи средства, смјестити једну велику групу и све друго. Други дио наших сарадњи ускоро је услиједио преко научних скупова паштровске музичке теме, гдје је о „Хармонији“ доста било ријечи и од Ане Зечевић и од покојне др Злате Марјановић која је истраживала њихов етно-музиколошки аспект, односно инспирацију насљеђем у савременом стваралаштву. Оно што ми је нарочито важно, то је једна од књига које смо објавили посљедњих година. Та књига је важна јер смо успјели да госпођу Мирјану Пајовић наговоримо да напише текст о „Хармонији“, да из њених мисли и њенога пера остане траг. И остао је један стручни текст, па смо је наговорили да напише још један. Први је био о историјату, а други је, заједно са професорком Марјановић, ауторефлексија на сопствени рад“, казао је Медин.
Професорица Ана Никезић Мартиновић истакла је да је Мирјана Пајовић оставила снажан утисак у њеном и срцима свих ученика.
„Моја наставница није била само наставница клавира. Она је била, могу слободно да кажем, попут родитеља сваком од нас. Памтим пуно тога, памтим пуно концерата, али оно што је посебно урезано у мом сјећању јесте дјечији фестивал „Виолински кључ“ који је Мирјана Пајовић организовала 1992. године. Мислим да се одржавао двије године узастопно и фестивал је био у Зета филму. Невјероватно, али наставница Мирјана је тада за све нас учеснике, младе људе компоновала композиције. Моја се пјесма звала „Лијо, лијо, лисице“ и била је предивна пјесма.. Испричала бих и неке детаље о радном процесу у музичкој школи. Мислим да су сви њени ученици доживљавали исто. Када бих завршила часове у школи „Стефан Митров Љубиша“ имала бих час клавира одмах након тога и мене је сваки пут чекао топли оброк прије часа, јер је наставница увијек понављала да се на празан стомак не може ни учити, ни свирати. Невјероватна је била, а морам вам рећи да и даље осјећам укус оних кифли са џемом које је правио господин Милан Јелушић и његов син, то су биле деведесете године. То је оно што ме подсјећа на Будву каква је некад била и за којом жалимо. Али, ето, то је један детаљ који заиста описује њену величину, њену личност и она је заиста ријетка као педагошки радник“, навела је Никезић Мартиновић.
Учесници програма усагласили су се да Општина Будва треба да Мирјани Пајовић постхумно додијели Новембарску награду.
Вече је заокружено концертом Женске вокалне групе „Хармонија“.
Фестивал „Ћирилицом“ организују Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва и Туристичке организације општине Будва. Девето фестивалско издање на програму је до 17. септембра.
Биографија Мирјане Пајовић
Мирјана Пајовић рођена је 1951. године, а најљепшим текстовима и нотама опјевала је Будву у којој је живјела од краја седамдесетих прошлог вијека. Расла је у Апатину, у породици професионалних музичара, гдје је још у раном дјетињству завољела музику, али и спорт у којем је постигла запажене резултате.
Њен радни вијек обиљежили су: педагошки рад наставнице клавира у Школи за основно музичко образовање Будва, рад са групом „Хармонија“, наступи у црквеном хору, писање и компоновање за дјецу и клапу.
За клапу „Хармонија“ написала је и компоновала око 30 пјесама и 60 музичких обрада.
Преминула је 8. марта 2024. године у 74. години живота.
Извор: Народна библиотека „Мирослав Лукетић“ Будва
