Двадесет две године након трагичног догађаја на реци Бистрици, када су Иван Јововић и Панто Дакић убијени у оружаном нападу, Гораждевац не дозвољава да заборав прекрије њихова имена. У знак сећања на њих у Гораждевцу се организује меморијални турнир „Сећање на Ивана и Панта“, који се ове године турнир одржава 12. и 13. августа.
Деветанестогодишњи Иван Јовивић и дванаестогодишњи дечак Панто Дакић из Гораждевца су убијени 13. августа 2003. године из аутоматског оружја док су се купали на Бистрици, а тешко су рањени Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић, Богдан Букумирић и Драгана Србљак. Починиоци овог злочина никада нису пронађени. Истрагу је прекинуо Еулекс 2011. године услед недостатка доказа.
Турнир се организује трећу годину заредом и постаје традиционални летњи догађај у Гораждевцу. Ове године први пут биће одржан на школском терену, уз много труда и посвећености организатора, који су за Радио Гораждевац говорили о значају овог догађаја – и као спортског окупљања и као чина достојанственог сећања.
„Ово за породице значи још једно веће сећање на наше страдале. Турнир се одржава већ трећу годину, организација је започета након 20 година од трагедије, прве две године смо били доле на Лединама, а од ове године смо на школском терену. Радимо на осветљењу, чистимо терен, обележавамо линије… Све то радимо ручно, али срцем. Имена Ивана и Панта се не заборављају. О њима се говори пре турнира, током, па и након. То није више само један дан — то је постало трајно сећање“, рекао је Немања Дакић, брат настрадалог Панта.
Организатори наглашавају да ништа није тешко када се ради из срца и са јасним циљем – да се имена убијених дечака никада не забораве.
„Мотивација је јака, и ништа нам није тешко — радимо све што можемо, и ручно перемо терен, и обележавамо га квадрат по квадрат. Тренутно нас је троје у организацији, али не жалимо се. Знамо за шта радимо. Турнир је посвећен нашој деци. Ако не ми, ко ће се сетити? Ако ми одустанемо, како ће нове генерације знати шта се десило? Ми желимо да они који дођу у Гораждевац упознају и наше људе и нашу историју. Зато и кажемо — није главно да ли ћеш победити, већ да се игра за Ивана и Панта“, рекао је Дакић у емисији „Наше јутро“.
У организацију турнира се укључује и локална заједница, а уз моралну и логистичку подршку, циљ је да се догађај из године у годину подиже на виши ниво.
„Ради се на свему – од ограђивања терена, до тога да се побољша подлога и омогући простор за публику. Планирамо и неколико редова трибина. Желимо да људи који дођу, било као играчи или гледаоци, осете тај амбијент и заједништво. Турнир мора бити достојанствен и у духу сећања“, нагласио је Дакић.
„Имамо подршку многих људи добре воље, спискове спонзора ћемо накнадно објавити јер не желимо никог да изоставимо. Ипак, оно што је најважније јесте морална подршка. Она нам значи највише. Без ње не можемо да идемо напред“, рекао је Миодраг Стевановић, један од организатора турнира.
Турнир је постао и један од ретких културно-спортских догађаја који окупља људе из више средина током лета.
„За време турнира Гораждевац оживи. Нема код нас културних садржаја као у већим градовима, али турнир нам је постао својеврсни летњи догађај. Људи дођу из разних места, друже се, разговарају. А породицама које су изгубиле децу, то ипак донесе неку утеху – да нису заборављени“, рекао је Ђорђе Угреновић, један од иницијатора турнира и који је преживео напад 2003. године.
„Гостопримство у Гораждевцу је на највишем нивоу. Ко год дође, биће добродошао и срдачно дочекан. Имамо приватне смештаје, капацитет од око 40 кревета, и базен одмах поред терена. Људи могу да уживају у турниру, али и да проведу леп дан у нашем селу“, додао је Стевановић.
Сећање на злочин – против заборава и за истину
Учесници емисије истакли су да турнир није само спортски догађај, већ дубоко емотивни чин отпора забораву и неправди. Породице, пријатељи, али и читава заједница и даље носе бол због злочина који никада није добио правду.
„Мени ово значи пуно, највише јер су породице од погинуле деце уз мене и пружају ми пуну подршку. Тај осећај јединства и разумевања је нешто што ме највише гура напред. Ово није обичан турнир. За мене, као некога ко је преживео тај напад, овај догађај представља начин да се изборимо против заборава. Циљ је да траје дуго, да из године у годину буде све боље, да дође све више екипа, и да се сећање на Ивана и Панта никада не угаси“, рекао је Ђорђе Угреновић.
Додао је и да је морална обавеза свих нас да то сећање пренесемо будућим генерацијама:
„Ово није само спортски догађај, већ начин да се сећање на Ивана и Панта очува и пренесе на будуће генерације. Није лако, ни за породице ни за нас који смо били ту. Али то сећање морамо да негујемо, да га чувамо и пренесемо младима – да једног дана, када нас не буде, они наставе да организују овај турнир. То је наш дуг и обавеза“, рекао је Угреновић.
Један од најемотивнијих тренутака у емисији био је када је Стевановић говорио о свом школском другу Ивану.
„Један сам од Иванових школских другова, скоро цело детињство, кроз основну и средњу школу провели смо заједно. Иван је био момак који није имао мана — пленио је добротом, имао је ту дечачку искреност, а израстао је у правог момка. Био је изузетно атлетски грађен и имао таленат за цртање и карикатуру. Мало људи зна да је умео, онако успут, да нацрта другара током одмора, и сви бисмо се томе смејали. Зато ми је тешко кад говорим о њему. Али баш зато морамо да чувамо успомену. Турнир је само један начин“, рекао је Стевановић у емисији „Наше јутро“.
На крају, Угреновић је емотивно подсетио колико је рана дубока и бол трајна.
„Могу да вам кажем – као да се данас десило. Све слике су ми у глави, сваки тренутак, све што се тада догодило. То остаје у нама заувек. Нема шансе да се заборави“, рекао је Ђорђе Угреновић, тешко рањен у нападу 13. августа 2003. године.
Меморијални турнир „Сећање на Ивана и Панта“ одржаће се 12. и 13. августа 2025. године на школском терену у Гораждевцу. Улаз је слободан. Сви људи добре воље су добродошли.
Извор: Радио Гораждевац
