Данас, на дан спомена Св. Марије Магдалине, 4. августа, навршава се 30 година од злочиначке војне акције хрватске војске и полиције „Олуја“, у којој је са својих вековних огњишта на територији Републике Хрватске под заштитом УН, протерано више од 220.000 Срба, а око 2.000 убијено или нестало.
Централна церемонија обележавања три деценије од егзодуса српског народа из некадашње Републике Српске Kрајине у хрватској акцији „Олуја“, одржана је синоћ у Сремским Kарловцима под називом „Олуја је погром – памтимо заувек“.
Беседећи у Сремским Карловцима после парастоса одржаног за настрадале у акцији „Олуја“, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је казао да нас је „овде сабрала жеља да молитвено памтимо невине жртве и страдалнике из нашег рода, а не да злопамтимо“:
„Ова страдања, као и сећања на све горке епизоде наше многострадалне историје која је од времена пропасти царства српског па до наших дана имала врло кратке временске периоде мира и благостања, треба да нас, крштени народ, опет и опет врате себи, да нас окрену Богу и упуте једне ка другима као браћи и сестрама међу собом. Треба да нас уведу у истинско, дубље разумевање и усвајање речи Христових: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт 22, 39), па и даље и више од тога: Љубите непријатеље своје (Мт 5, 44).“
За 48 сати подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције „Олуја“, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Више од 220.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.
У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје и квалитетне инфраструктуре.
Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција „Олуја“ у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.
Погинуо или нестао 1.881 Србин, прогнано више од 220.000
У акцији „Олуја“, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.881 Србин.
Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.
У Хрватској се 5. август слави као „Дан победе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.
Приредила: В.Д.
Извор/фото: РТС
