Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 21. јуна, Свету архијерејску литургију у манастиру Дајбабе у Подгорици. Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: архимандрит Сергије (Рекић), протојереј Игор Балабан, јеромонах Евстатије (Ивановић), јеромонах Козма (Митровић), протојереј Предраг Шћепановић, јеромонах Јоаким (Стојановић), протојереј Бојан Радуновић, јеромонах Владимир (Палибрк), јереј Зоран Миљанић, јеромонах Николај (Античевић), јеромонах Гаврило Штрбац, јереј Обрен Дамјанац, ђакон Ведран Грмуша, у молитвеном присуству вјерног народа.
На мало входу Митрополит Јоаникије је у чин протосинђела рукопроизвео јеромонаха Владимира (Палибрка), будућег настојатеља манастира Дајбабе.
Честитајући празник по отпусту, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у свом архипастирском слову је подсјетио да су Свети великомученик Теодор Стратилат, кога данас прослављамо, Свети великомученик Георгије, Свети Димитрије, Свети Теодор Тирон као четири апостола посвједочили Јеванђеље Христово у најтежим временима гоњења Цркве Божије и крвљу својом угасили огањ идолопоклонства, незнабоштва, паганства и просвијетлили народе и своје мучитеље обратили у хришћане.
„Успели се на Христову голготу, али су се удостојили и славе васкрсења Христовога и зато их је Бог обдарио, те Свете великомученике, да чине безбројна и велика чудеса“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит, подсјетивши сабране на благослов који имамо да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије дио моштију овог Божијег угодника, који се чувао прво у Подгорици, па у Цетињском манастиру, положио у подгорички Саборни храм Христовог васкрсења.
Осврнувши се на житије Светог Симеона Дајбабског, чије мошти почивају у овој светињи, нагласио је да је он за вријеме свога земаљскога живота свијетлио и горио као свијећа пред престолом Божијим, свијетлио народу Божијему и проповиједао свјетлост Јеванђеља Христовога – уписао се у историју наше Цркве, уписао се у душу свога народа.
„Изливао је утјеху свима који су долазили овдје њему на молитву и на поуку, па га је Бог обдарио да и његове свете мошти изливају благодат и утјеху и исцјељење душа и тијела свима онима који приступају његовоме светоме кивоту и његовим светим моштима“, казао је Митрополит, додавши да су прошли многи вјекови између ова два светитеља чије мошти цјеливамо, Свети Теодор Стратилат је живио у 4. вијеку, а Преподобни Симеон Дајбабски скоро да је наш савременик, а да они данас на исти начин чудотворе и изливају Божију благодат и Божију милост на све оне који им са молитвом приступају.
Данашње сабрање око моштију Преподобног Симеона Дајбабског, имало је и посебан повод, постављење настојатеља манастира Дајбабе – оца Владимира (Палибрка), коме је Владика пожелио да му ово послушање не буде на гордост, него на смирење. Наиме, пошто се отац Симеон, који је био дуго на Светој Гори и покушао овдје да нађе утјеху и мир, и пуно тога урадио, враћа на Свету Гору, Митрополит је одлучио да у ову светињу пошаље о. Владимира (Палибрка), који се подобно Преподобном Симеону Дајбабскоме школовао у Русији, високе школе изучио и велико образовање стекао.
„И оно што је најважније, лијепо искуство као свештенослужитељ стекао је у манастиру Острогу већ дуги низ година – лијепа припрема. И нијесам хтио да га шаљем самога, јер овдје су велике обавезе, па сам са њим послао и монаха Венијамина из манастира Острога, који се недавно замонашио. Па ето, како је Господ рекао гдје су двојица или тројица у име моје, ту сам и ја са њима, они нека даље шире ту заједницу, даће Бог. Наравно, све докле се не врати отац Данило, а надам се да ће се вратити убрзо, примиче се вријеме када стиче право и да се врати“, казао је Архиепископ цетињски, нагласивши да је он и даље игуман овога светога манастира, али да се манастир мора чувати и одржати те да је то дужност свих, а нарочито о. Владимира који данас преузима дужност.
Подсјетио је да је игуман ове свете обитељи о. Данило (Ишматов) протјеран из Црне Горе без икакве своје кривице, али и без објашњења власти због чега је протјеран и која је то његова кривица:
„Протјеран је без икаквог обзира на правду, само зато што је Рус. И није то нешто што је нама непознато и није то нешто што отац Данило не може истрпјети, и што Црква Божја не може истрпјети, него ће се још више слава Божија пројавити, јер Гопод Исус Христос рече: благо онима који су протјерани правде ради, који су оклеветани, када се против њих говоре свакојаке рђаве ријечи, иако они немају никакве кривице. А сигуран сам да отац Данило нема никакве кривице због тога што је протјеран. Нека кажу шта је он згријешио, а немају шта да кажу!“
На крају Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је још једном честитао о. Владимиру свету дужност коју је данас примио и нагласио да му је, иако није игуман и старјешина овога манастира, дата потпуна управа, да има пуна овлашћења, а да ће се он, наравно, савјетовати и са игуманом Данилом и са њим као надлежним архијерејем, јер је такав поредак Цркве:
„Нека буде срећно и благословено нашем оцу Владимиру нова дужност! Имао је доста велике дужности у манастиру Острогу, а знате и сами који је притисак тамо – сви нешто тражимо и од Светог Василија и од монаха и од свих оних који су на дужностима у манастиру Острогу. Слично је и овдје у манастиру Дајбабе. Имам само један захтјев према оцу Владимиру, да буде стрпљив са народом, да саслуша, да разумије, да помогне колико год може, али и колико не може. Такви су захтјеви за свештенослужитеље Божије, да учине све што могу, а и више него што могу. А то више него што могу, то ће Бог додати и Свети Симеон Дајбабски. Нека буде благословено, данас смо њега произвели овдје за протосинђела, унаприједили га на већу дужност. Оче Владимире, нека Бог буде на помоћи на овој новој дужности!“
У свом кратком обраћајњу протосинђел Владимир (Палибрк) је заблагодарио Митрополиту што је у њему и о. Венијамину препознао људе који могу да одговоре на захтјеве који нијесу нимало једноставни, указујући на значај ове светиње за Подгорицу, Црну Гору, за Митрополију и цијелу нашу Српску православну цркву. Присјетивши се заједничких служби са о. Данилом и са о. Симеоном, нагласио је да ће оно што су они урадили до сада, само наставити те да је то суштина православља, увијек у духу оних претходника, оних отаца у духу:
„То је та традиција коју ми само настављамо, у духу оних који су испред нас. Овдје мислим посебно на оца Данила, који је овдје био и који јесте овдје и даље игуман и који ће доћи, ја се молим за то, који је на правди Божијој, као што сте сами рекли, само зато што је Рус, протјеран одавде. Али надамо се да ће доћи тај дан да се он брзо врати и да дочека ову светињу у том сјају којим она већ сија, а да ми само одржимо то сијање. Ја се надам и у ваше свете молитве и у помоћ овога вјернога народа, да заједно, у саборној, братској љубави, учинимо све да ова светиња настави да сија, а сијаће, ако Бог да, и сада и у вјекове вјекова, амин!
Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
