Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије у Недјељу свих Светих, прву по Духовима, 15. јуна, служио је са свештенством Свету литургију у Цркви свих Светих на Великом пијеску код Бара, поводом храмовне славе ове светиње.
У Светој служби Божијој молитвено је учествовао велики број вјерних из Бара и околине који се на овај празник, који је Црква установила за прослављање свих Светих, традиционално сабирају на темељима овог древнохришћанског храма на Великом пијеску.
Бесједећи по прочитаном јеванђелском зачалу, Владика Пајсије је казао да је Христос и цијели Његов живот, од онога тренутка када се зачео у утроби Дјеве Пречисте од Духа Светога, па све до Његовог славног Васкрсења и Вазнесења, једино ново под Сунце, то јест Он сам је ново под Сунцем, а и онда се све оно што Њега прати, обнавља и постаје ново:
„Христос је све учинио за нас: родио се и примио тијело људско, проповједао ријеч живота новога, васкрсао из мртвих и на дан Вазнесења људско тијело вазнио на небеса и тако га прославио. И након тога послао је Духа Светога који ће да усавршава људски род и Цркву Божију и који ће да буде Утјешитељ благи и да буде живот Цркве све до данас. И због тога Христос је свима нама донио нови живот, духовски живот – светодуховски живот који ми живимо и до дана данашњег.“
Данас у ову недјељу послије Силаска Светога Духа на апостоле и на Христове ученике, прослављамо све Свете – оне који су узели учешћа у том новом животу који је Христос донио.
„Ми данас прослављамо све оне који су прије свега повјеровали у име Христово, који су љубили Бога и својим разумом видјели све оно што је Он учинио за људски род, а онда након тога исповједили име Христово, за Њега били мучени и страдали или су просто пак живјели једним мирним животом, али свагда носећи Христа у срцу и увијек чинећи и радеће онако као да стоје пред престолом самога Бога. И ми смо позвани, да се не би лишили овога новога живота који је Бог понудио свакоме човјеку, да сваки наш корак усмјеримо тако као да увијек стојимо, као и што стојимо, пред лицем Божијим“, бесједио је Владика.
На крају Свете литургије Преосвећени Епископ Пајсије је благосиљао славске приносе, преломио колач у славу Божију и част свих Светих, честитајући сабранима данашњу славу и празник. Након тога заједничарење је настављено за славском трезом љубави.
Весна Девић
Бесједа Епископа диоклијског г. Пајсија
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Часни оци, драга браћо и сестре, драга дјецо,
Некада, доста прије Христовог рођења, проповједник је, скоро у очајању, изговорио да нема ништа ново под Сунце и да је све на овој земљи таштина над таштином. И заиста Христос и цијели његов живот, од онога тренутка када се зачео у утроби Дјеве Пречисте од Духа Светога па све до Његовог славног Васкрсења и Вазнесења, јесте једино ново под Сунце, то јест Он сам је ново под Сунцем, а и онда све оно што Њега прати, обнавља се и постаје ново.
И као што рекох, људски род никада раније није ни видио, ни чуо, да дјевојка која није знала за мужа, заче од Духа Светога и роди Бога. Нико раније није чуо да Бог постаје човјек и нико није чуо онакву проповијед и ријеч која је обнављала сву твар, као што је то чинио Христос у току своје проповједи. А тек није се чуло, нити видјело, да је неко из мртвих васкрсао. А то је Христос све учинио за нас: родио се и примио тијело људско и проповједао ријеч живота новога и васкрсао из мртвих и на дан Вазнесења људско тијело вазнио на небеса и тако га прославио. И након тога послао је Духа Светога који ће да усавршава људски род и Цркву Божију и који ће да буде Утјешитељ благи и да буде живот Цркве све до данас. И због тога Христос је свима нама донио нови живот, духовски живот – светодуховски живот који ми живимо и до дана данашњег.
Међутим, све те празнике смо ми, у овом периоду иза нас, прославили, али тиме се ти спасоносни догађаји нису завршили. Свети оци су устројили да управо ову недјељу послије Силаска Светога Духа на апостоле и на Христове ученике, прослављамо све Свете, то јест оне који су узели учешћа у том новом животу, у светом животу који је Христос донио.
И због тога ми данас прослављамо све оне који су прије свега повјеровали у име Христово, који су љубили Бога и својим разумом видјели све оно што је Он учинио за људски род, а онда након тога исповједили име Христово, за Њега били мучени и страдали или су просто пак живјели једним мирним животом, али свагда носећи Христа у срцу и увијек чинећи и радеће онако као да стоје пред престолом самога Бога.
И зато смо, драга браћо и сестре, и ми позвани, да се не би лишили овога новога живота који је Бог понудио свакоме човјеку, да сваки наш корак усмјеримо тако као да увијек стојимо, као и што стојимо, пред лицем Божијим, јер Он сваки наш покрет прати. И када чинимо оно што Њему није угодно, онда Он пати, а када види да се поправљамо и да се приближавамо Њему и животу вјечноме, онда се и Он радује и помаже нам, бодри нас.
Зато да не заборавимо Христове ријечи да сваки који призна Њега пред људима, да ће признати и Он њега пред Оцем својим.
А свијет овај увијек чини тако да се ми постидимо Бога, да се постидимо своје вјере као нечега што је давно превазиђено. Међутим, само онај који је успио да својим очима и разумом и срцем види колико је вриједна наша вјера и колико је она чиста и света, онда ће видјети заправо колико је овај свијет таштина над таштинама и колико је наша вјера узвишенија.
Богу нашем, који је диван у светима својим, нека је слава у вјекове вјекова. Амин!
