На празник када наша Света црква прославља Свете цара Константина и царицу Јелену одслужена је Света литугија којом је предстојао јереј Велимир Бугарин.
Проти Велимиру саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Предраг Шћепановић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274. године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив равноапостолни. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак побједе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313. године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана.
Након побједе, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград). И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога крштења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излијече, али без успјеха, те напослијетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале дјеце.
Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цијену сопственог живота, горко се покаја и пусти дјецу. То бјеше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди Епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, умјесто себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену.
Оде она на поклоњење Христовом гробу, и са тог пута се врати са честицом Часног крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску вјеру. У Јерусалиму је пронашла Часни крст који су незнабошци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на мјесту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на мјесту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркава.
Пронашавши Часни крст и ископавши га, Света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер бијаше умро неки човјек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14. септембра као Крстовдан.
Многи незнабошци приђоше хришћанској вјери, а Часни крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света царица се упокојила 327. године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживио је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337. године у 65. години живота. Његово свето тијело пренесено је у Цариград и сахрањено по његовом завјештању у Цркви Светих апостола у Цариграду. И данас, након толико година, Свети равноапостолни цар, живи бесконачним животом у вјечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и јединога Бога помоћ и исцијељење.
Приредио: Борис Мусић
