Izaberite stranicu

У уторак, 20. маја у 19 часова, у сали Захумља у фокусу интересовања трибине Агора биће књижевна критика и њен статус у данашњим књижевним оквирима.

Разговарајући на тему Чему књижевна критика данас? гости трибине Агора, књижевни критичар др Владан Бајчета и пјесник Миљан Николић са уредницом трибине Анђелом Пековић покушаће да прикажу природу данашње књижевне критике, њен задатак и улогу на књижевној сцени, да сагледају ко су заправо књижевни критичари, какав однос имају према дјелу које вреднују, колико се заиста задржала критичка свијест у овом домену али и то да ли се и како књижевна критика нашег времена разликује од некадашње књижевне критике када су водеће фигуре били критичари попут Јована Скерлића, Богдана Поповића, Павла Поповића итд.

Улаз је слободан.

Владан Бајчета (Босанска Крупа, 1985) Основну школу и гимназију завршио у Пљевљима. Дипломирао на групи за српску и светску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, гдје је завршио мастер и докторске академске студије. Виши је научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду на Одељењу за историју српске књижевне критике и метакритике. Објављене књиге: Борислав Михајловић Михиз: критичар и писац (2021); Non omnis moriar: о поезији и смрти у опусу Владана Деснице (2022); Књижевност с предумишљајем: стваралачка биографија Слободана Селенића (2023); Књижевност транзиције (Прилози за историју српске прозе 1990–2020) (2025). Добитник је Награде Милан Богдановић за критички текст ,,Мемоари о себи“ о књизи Видно поље Горана Бабића, 2023.

Миљан Николић рођен је у Загребу 1977. године. Од 1992. године живи у Подгорици. Одсјек за српски језик и јужнословенске књижевности завршио је у Никшићу. Пјесме су му заступљене у четири зборника поезије: „Дан послије будућности“ (1999), „Флуид“ (2006), „Седам ноћних рукописа“ (2007) и „Савремено српско песништво у Црној Гори “ (2008). Приређивач је и коаутор књиге поезије „Предио у праскозорје” (2008). Објавио је двије књиге пјесама „Увод у Итаку“ (2014), у издању едиције „Хододарје“, Матице српске из Црне Горе и „Лептиров пир“ (2019), у издању едиције „Нови талас“, Удружења књижевника Црне Горе. Од Удружења књижевника Црне Горе (2022) добио је књижевну награду „Видовданска повеља“ за критичко-есејистичку валоризацију савремене српске књижевности у Црној Гори. Уредник је рубрике за поезију у часопису „Стварање“ (часпопис Удружења књижевника Црне Горе) и новинар је Радија Црне Горе 1 (емисија „Културна панорама“).

Pin It on Pinterest

Share This