Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски господин Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у Храму Светог Георгија Побједоносца на Стијени Пиперској. Митрополиту су саслуживали надлежни парох, јереј Владимир Милуновић, јеромонах Гаврило Штрбац и ђакон Ведран Грмуша.
Након литургије уприличен је и Ђурђевдански сабор Пипера.
Након освештања славског колача Митрополит Јоаникије се вјернима обратио бесједом, подсјетивши да је све вријеме од васкрсења Христовог до Спасовдана у знаку Христове побједе над смрћу, те да данас прослављамо оне који су били најиздржљивији и показали највећи карактер када је било најтеже.
Високопреосвећени владика истакао је да је Господ, иако је чинио многа чуда и болеснике исцјељивао и мртве васкрсавао и ђавоимане ослобађао, благоизволио да по завршетку свог домостроја спасења покаже сву људску немоћ – да буде осуђен, оклеветан, понижени разапет, иако је био без гријеха -да добровољно прими на себе сву злобу овога свијета.
„И тада, када је био најстрашнији моменат, разбјежали су се Његови апостоли и испунила се пророчка ријеч: „ Удариће пастира и овце ће се разбјежати.“ Али, они који се нису разбјежали испод крста Христовога били су Пресвета Богородица, Свети Јован Богослов – једини од апостола и свете жене мироносице. Иако су биле жене показале су већи карактер и већу храброст од великих апостола и од самог првоврховног апостола Петра. Међутим, то бјежање апостола, осим Јуде Искариотскога издајника, није било по злоби, него по људској немоћи и слабости. Али, Господ, када је покидао окове смрти и када је извео мртве из ада и увео их у свјетлост свога вјечнога живота и јавио се као побједитељ смрти, прво се јавио онима који су највише суза пролили испод Његовога крста, да их утјеши – Пресветој Богородици и светим женама мироносицама које су му остале вјерне до краја и то им се јавио са ријечима :“Не бојте се!“, а сљедећа ријеч је била : „ Радујте се!“ И то „не бојте се „ и „радујте се“ измијенило је њихове животе и од туге најдубље они се испунише радошћу и та радост је неодузимљива и вјечна“- навео је Митрополит.
Митрополит Јоаникије је рекао да је радост коју је Господ излио у њихова срца вјечна и неодузимљива и да их је Бог наградио, те су многе од њих постале проповиједници Јеванђеља – попут Свете Марије Магдалине која је названа и равноапостолном. Навео је да је Господ снисходио и људској слабости апостола, сабрао их , вратио им прво достојанство и улио у њихова срца силу Духа Светога и укријепио их својом истином да свуда неустрашиво и непобједиво проповиједају Јеванђеље.
„И није то била само врлина светих апостола та храброст и та отвореност и та одлучност него и свих хришћана кроз каснија времена, јер Господ није дошао да само једно покољење спаси, него је дошао међу нас, постао човјек да остане увијек међу нама хришћанима православнима и да нас укрепљује својом истином, правдом и љубављу и да улива у нас силу вјечнога живота и вјечне радости и да нас сабира и да нас враћа са наших стрампуница у своје наручје, у наручје своје љубави, истине и доброте и данас прослављамо светога великомученика Георгија који скоро пуна три вијека живио послије светих апостола и послије ових догађаја о којима говоримо и показао је исту одлучност и храброст и неустрашивост и истинољубивост правду као и свети апостоли када су кренули да проповиједају Свето Јеванђеље, јер иако је био војник у римскога цара незнабошца и достигао високу част војводскога чина, он је све то презрео. Када је безбожна римска империја гонила хришћане и он скинуо своје војничко одијело и у том моменту постао војник цара небескога, војвода војске хришћанске и исповиједио „ И ја сам хришћанин“ Знао је наравно, шта га чека. У то вријеме хришћани нису били као данас млаки, нео ватрени и он је знао када је исповиједио име Христово да ће бити мучен и да ће бити убијен, али због љубави према Христу који се ради нас људи и ради нашега спасења разапео на крсту, примио крсно страдање и најстрашнију смрт, али Његова смрт је била живоносна и сам великомученик Георгије хтио да се уподоби своме Господу и спаситељу, да пострада за Њега, да се с Њиме сједини кроз изливену своју крв, кроз своју највећу љубав, јер права и истинска љубав је она која хоће да се жртвује- бесједио је Митрополит Јоаникије.
Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије је нагласио да је наша вјера света, слатка, дубока, истинита и живоносна; поучио је родитеље да дјецу воде у цркву и уче вјери како би их осјенили Божија милост и љубав и да би родитељима, цркви у држави донијели радост. Изразио је благодарност свима који су учествовали у обнови храма, затим оцу Вањи Милуновићу – надлежном свештенику, Саши Поповићу – овогодишњем домаћину славе на трпези љубави и упутио молитву Светом Георгију за његово заступништво да превазиђемо заваде и да имамо међусобну љубав.
Лана Остојић
