На Васкршњи понедељак служена је Света литургија на Старом граду Улцињу, на остацима Манастира Пресвете Богородице. Литургију је служио парох прве парохије улцињске протојереј Синиша Смиљић, уз саслужење пароха друге улцињске парохије, јереја Братољуба Радовића. У литургијској прослави другог дана Васкрсења Христовог учествовао је велики број православних Улцињана. Појале су монахиње сестринства Манастира Светог Василија Острошког са Бриске Горе.
Послије прочитане перикопе Јеванђеља, отац Синиша се обратио присутнима бесједом и, између осталог, рекао: „У овај најсветији празник Христовог Васкрсења, када славимо и созерцавамо Господа и Спаситеља Исуса Христа, обученог у смртно тело људско, у које је улио Божанску енергију вјечнога живота и, побједивши смрт и васкрснувши из мртвих, узнио га до десне стране Оца на небесима, ми се сабрасмо у име Његово на овом светом мјесту. Христово Васкрсење из мртвих је испуњење завјета роду људском, завјета Бога који је Љубав према човјеку. Јер, као што је ово сунце јутрошње, које је извор ове свјетлости која нас обасјава и топлотних зрака које нас грију, тако је Бог наш извор сваке љубави. Најјачи израз Његове љубави према човјеку је Син Његов Јединородни Исус Христос, и Његово страдање и Васкрсење.“
Отац Синиша је поставио и реторичко питање зашто се Васкрсење тиче свих нас: „Управо, браћо и сестре, одговор лежи у нашем данашњем литургијском сабрању и у свим литургијским сабрањима. Узимајући учешћа у њима, ми испуњавамо ријечи Васкрслога Христа Спаситеља, да гдје су два или три сабрана у име Његово, онде је и Он присутан. И још, да који једе Тијело Његово и пије Крв Његову, има живот вјечни, и Он ће га васкрснути у последњи дан. Управо, браћо и сестре, у току ове свете тајне Евхаристије, ми ћемо кроз причешће Њиме сјединити се и са Његовим Васкрсењем. Јер, овај момент у којем се налазимо, предсобље је и предукус тог вјечнога живота и Небеског царства“
Осврнувши се на провокације приликом прошлог богослужења на овом месту, од стране неколико мјештана Старог града, муслиманске вјероисповијести, прота је рекао: „У овај најрадоснији дан за нас хришћане, са овог древног освештаног мјеста православне богомоље, шаљемо поруку љубави и мира нашим суграђанима других националности и вјероисповијести. Нашим комшијама римокатоличке вјероисповијести од срца честитамо Ускрс, који ове године славе када и ми. Такође, нашим комшијама исламске вјероисповијести поручујемо да желимо у миру и међусобној толеранцији дјелити ово парче неба и земље, и да ваздух који дишемо, дишемо љубав истога Бога који нас је све створио. Поручујемо и онима којима смета окупљање Православних Улцињана на овом светом мјесту, да то није комшијски добар однос. Да није добро и није људски било ко да буде дискриминисан и непожељан, било гдје.“
Бесједа оца Синише се дотакла и историје ове светиње и Старога града:„Ходајте, браћо и сестре, усправне главе у овоме граду и стојте достојанствено на овом мјесту, јер нисте, како вам неки недобронамјерници добацују, дошљаци и странци, ви сте у свом и на свом. На овим просторима је колијевка првих српских кнежевина. Преко Војислављевића, Владимировића, Немањића и Балшића који су градили ове светиње и градили Улцињ, дошло је било и вријеме турског зулума који је оробио и исламизовао православно становништво у Улцињу, а што се не хтједе у ланце везати, побише и сатрше, а светиње или порушише или џамије од њих сатворише. Извршен је геноцид тада над православним становништвом. Улцињ је послије тога 160 година био јазбина поморских разбојника, отимача, гусара. Тек у првој половини 17. вијека, Улцињ се исламизовао доласком исламизованих Срба из Херцег Новог. Дакле, ако ћемо вагати и рачунати и пребацивати, истјеривати мак на конац, онда ћемо доћи до потпуно обрнуте парадигме када је у питању перцепција о правима на територије, дисање улцињског ваздуха и права корачања овом староградском улцињском калдрмом. Међутим, понављамо, ми то не желимо! Ми желимо да сви људи овог свијета имају иста права, а једно од тих основних права је право на кретање, вјероисповиједање и миран суживот.“
Посијле Свете литургије уприличено је скромно послужење. Дјеца са вјеронауке појала су васкршње пјесме, а остатак сабрања је прошао у празничном расположењу.
Јереј Братољуб Радовић
