СВЕТА ПАСХА 2025
Браћо моја и дјецо моја у Господу љубљена,
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
и
Сада је све испуњено свјетлошћу! [1]
Васкрсли Христос постаје темељ новог живота и нове стварности — нове творевине. [2]
Оваплоћени Логос, Господ који је положен у гроб бездах и мртав,[3] устаје „као онај што спава“[4]. Он дарује људској природи бесмртност и враћа је „на првобитно достојанство“. [5]
На крају времена сви ће васкрснути да би се срели са Господом и „тако ћемо свагда бити са Господом“.[6]
Ипак, свијет који је далеко од Бога „лежи у злу“.[7] Силе зла дјелују као да господаре свуда: ратови, насиље, неправда, себични интереси, миграције и избеглиштво.
Народи бивају објекат трговане. Бол је неизрецив, и нем и заглушујући. Предвиђања о будућности свијета су мрачна.
Лични односи пуцају. Породична вриједност се обезвређује. Природне катастрофе довршавају слику очаја.
Ни црквене заједнице нису поштеђене, већ бивају уздрмане духом равнодушности.
Истина апостола Павла — „споља борбе, изнутра страхови“[8] — описује наше вријеме.
Царство Божије је, како пјевамо у Великој Четрдесетници, „правда и подвиг са освећењем“[9]. Пут Господњи је пут жртвене љубави. Ко изабере тај начин кретања, позван је на бескомпромисно путовање.
Истинска љубав, како нас учи велики књижевник, значи преузети одговорност за сва људска бића и за цио свијет.[10]
Живот у свјетлости Васкрсења је борба:
Овакав хришћански етос настаје у богослужењу и благодарности васкрслом Богочовјеку. Тај крстоносећи живот води бесконачна Божија благодат, која прати Христову жртву- жртву за све. Живот и историја тако добијају коначни смисао.
Дјецо моја у Господу!
Васкрсли Христос нуди преображај историје свијета.
Сведочење о Његовом Васкрсењу постаје наше свето послање и пјесма срца.
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ ГОСПОД!
† Архиепископ атински Јероним II
Напомене:
[1] Пjесма 7. канона Васкрса
[2] 2. Кор. 5, 17
[3] Пjесма 7. канона Празничне панихиде
[4] Псалм 77
[5] Св. Јован Златоусти, Бесjеда на Свету Пасху, ЕПЕ 36, 37
[6] 1. Сол. 4, 17
[7] 1. Јов. 5, 19
[8] 2. Кор. 7, 5
[9] Славословље на Јутрењу 5. недjеље поста
[10] Достојевски, Браћа Карамазови
Са јелинског превео: свештеник Никола Гачевић
