Свештено братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици организује традиционално саборно крштење на Велику Суботу приликом којег сваке године Свету Тајну Крштења прими више десетина људи.
За саборно крштење пријавити се могу сви заинтересовани позивом или поруком на број телефона: 067/230-930.
Традиционално саборно крштење одржаће се у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици на Велику Суботу 19. априла 2025. године.
Из бесједе блаженопочившег +Митрополита Амфилохија о Светој Тајни Крштења изговорене 10. јула 2011. године у Манастиру Острогу:
,,Када крштавамо створење Божије и кад оно постаје чедо Божије, онда пјевамо и ону дивну пјесму: ,,Ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли“. Дивна пјесма која нам открива смисао и дубље значење саме тајне Крштења. Човјек, као и свако створење земаљско, као и сваки цвијет, као свака биљка, као све оно што настаје и рађа на земљи, оно се рађа и настаје од нечега скоро невидљивог., од малог сјемена, мале сјеменке. Из малог сјемена расте велико дрво, из малог сјемена у утроби материној обликује се људско тијело, људски живот. И нема ничега чудеснијег од те тајне која се догађа у утроби мајке, обликоване од малога сјемена, обликованога људскога бића, са свим оним даровима и са свим оним красотама којима Бог украшава то дијете.
Зато управо Бог, који није човјека створио на пролазност, да нестане, ни овај свијет није створио да буде подложан смрти и ништавилу, он дарује управо овом животу пролазном, уграђује у њега тај непролазни и вјечни живот. Јован Крститељ, када су га питали ко је он, је казао долази послије њега Онај који је већи од њега, па је рекао: ,,Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.“ Крштење управо и јесте крштење Светим Духом и водом. Вода, која представља оно што јесмо и чиме живимо, а Дух Свети је Онај који освештава ту воду, наше биће, дарује човјеку живот вјечни, живот непролазни.
Дух који имамо, и душу, сам по себи није бесмртан, али када се у њега усели Дух Божији, када се запечати Духом Божијим, онда и овај наш дух, и наше тијело и наш пролазни живот постају вјечни и непролазни. Отуда и облачење у Христа и облачење у оно што је вјечно и оно што је непролазно, што је неуништиво. Облачење у силу самога Бога, Христа Господа, на начин на који се Он родио и како се Он обликовао Духом Светим, тако и свако људско биће је призвано кроз тајну Крштења да се обликује Духом Светим, да се обуче у Христа Бога и Спаситеља и да прими на себе печат дара Духа Светога.
И када свештеник, епископ, узме свето миро, састављено од бројних мириса који су симбол дарова Духа Светога, онда Он запечаћује послије погружења и послије Крштења, запечаћује новокрштенога печатом дара Духа Светога. Запечаћује и његово чело, што значи његов ум, и његове очи, и његов нос, и његова уста и његове уши. И његова леђа, и његове груди, и његоге руке и његове ноге. Сви органи, спољашњи и унутарњи, примају на себе тај печат дара Духа Светога, Духа животворнога. И заиста се онда човјек облачи у Христа и човјек постаје бесмртно, вјечно и непролазно биће, то је смисао светога Крштења, као новога рођења.
Све што се од тијела роди тијело је и пролазно је, само оно што се Духом Божијим роди, оно је дух, и оно је вјечно и оно је непролазно. Ту светињу, од Светога Духа, тај свети печат примили смо ми и примају сви они који слиједе ријеч Христову и који се крштавају у име Оца, и Сина и Духа Светога. И кроз то Крштење сви који су крштени постају заједничари божанских тајни и божанских истина вјечнога живота. Сједињују се са Богом везама неразоривим, а онда се сједињују и једни са другима.
Отуда је Црква Божија неразорива и неуништива. Многи су покушавали и покушавају да је разоре кроз вијекове, а и данас покушавају да разоре Цркву Божију. Међутим, Црква Божија је саграђена на крајеугаоном камену и њој ни врата паклена не могу одољети, јер њена снага није у тијелу, није у пролазној сили и власти, и мудрости, идеологији. Њена снага и њена сила јесте управо у Духу Божијем, живом и живоносном. Њена снага је у Христу Господу, у живоме Богу, на Богу се она гради и Богом она живи, оним што је вјечно и што је непролазно”.
приредио Борис Мусић
