Његово високопреосвештенство Архиепиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски господин Јоаникије служио је у Цетињском манастиру на Лазареву суботу, свечану вечерњу службу са литијом око манастира.
Након вечерње у чин мале схиме Владика диоклијски Пајсије уз молитвено присуство Митрополита Јоаникија постригао је јерођакона Ахилија, сабрата Манастира Костриковача.
Митрополит Јоаникије је истакао да је улазак Христов у Јерусалим као мало васкрсење, јер је Господ Исус Христос ушао у Јерусалим како побједник над смрћу, будући да је прије уласка у Јерусалим силом Божијом васкрснуо из мртвих четвородневног Лазара са једним позивом.
„Када је видио тугу његових сестара, родбине, а и сам се згрозио као Лазарев пријатељ Он је као човјек проговорио: „Лазаре, устани!“, али са тим његовим људским ријечима дјеловало је Његово божанство које је васкрсло мртваца четверодневнога из мртвих. Силом Божијом Лазар је оживио и тек послије тога Господ Исус Христос утврдивши своје ученике иде према Јерусалиму иде према својој Голготи, иде према своме крсту, спреман да принесе свој живот за спасење свијета, да пролије своју живоносну крв на крсту за опроштај наших гријехова, за обновљење наше природе, за искупљење и измирење са Богом, за измирење наше једних са другима, за стварање цркве Божије. Тако је Господ својим дјелима устројавао своју цркву која стоји на тврдом непоколебивом камену који се зове оваплоћени Бог Господ и спаситељ наш Исус Христос. Када је ушао Господ у Јерусалим већ као побједитељ смрти многи су већ плели разне сплетке и замке , не би ли га оптужили за нешто, али као што један од њих рече: „Џаба, народ оде за њим!“ и није ушао у Јерусалим као цареви земаљски који се враћају из рата послије побједе на бијелом коњу и са помпом него је хтио да покаже да је Његово царство другачије, да није од овога свијета, јахао је на магарету као обичан човјек, можемо рећи као сиромах, као један од нас, изједначивши се са нашим сиромаштвом али тај његов спољашњи скромни изглед није спријечио то да народ осјети да долази спаситељ свијета Цар царева и Господар над господарима, онај који нас није заштитио од привремене смрти, него од вјечне; који нас је избавио и даровао нам побједу над смрћу и даровао нам живот вјечни. Ко га је најприје осјетио? Безазлени и прости људи и понајвише дјеца. Зато је овај празник свих нас, а понајвише дјеце, а и ми одрасли треба да се вратимо и будемо по безазлености, по доброти по незлобивости, по једноставности да будемо као дјеца, а умом да будемо одрасли људи и то двоје треба спојити, а не да у нашој личности настане расцјеп између памети, образовања и доборте и незлобивости, него да то буде све уједно“- закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије произнио је и бесједу након завршетка Вечерње службе и литије, а поводом монашења јерођакона Ахилија у чин мале схиме.
Митрополит је навео да је монашки постриг једна од светих тајни цркве, јер се монах препорађа цијелога живота изнутра, што ради, подстицан Божијом благодаћу и Божијом милошћу, на спасењу своје душе, чисти своје срце и своје мисли и своја осјећања и цијело своје биће ,за коју се монах Ахилије достојно припремао. Подсјетио је да се Манастир Костриковача у коме је монах Ахилије служио као расофорни монах, обнавља трудом игумана Михаила и монаха Ахилија који су понијели крст обнове.
Приредила: Лана Остојић
