Цвијети – Шта простиреш пред Његове ноге? Своју хаљину или свој живот?
Аутор: јеромонах Теодосије Мартзухос
Цвијети 2023.
У буци и лудилу свакодневице нашег времена – али и ондашњег, јер ми људи смо увијек исти, мењају се само спољашње и техничке околности – све што је необично, ванредно привлачи нашу пажњу из радозналости и агоније да будемо у току!
Неуобичајено представља изазов.
Нешто што се догађа први пут – позива на размишљање.
Неочекивано – психолошка нелагодност која тражи од нас будност!
Данашњи празник је управо такво изненађење – и за онда и тамо, и за нас овдје и сада.
У спорој и успаваној оријенталној свакодневици Јерусалима, једна поворка, пуна буке, гужве, мириса и напетости, чак и политичке… тражи од свакога од нас да се окрене Личности која „доноси поремећај“ и позива нас да заузмемо став према Њему!
У средишту тог метежа, ако не и хаоса (!), један тихи лик, на леђима магарета, „прође пред нашим очима“ – ћутљив.
„Не свађа се и не виче“, каже већ пророк Исаија, „глас му се не чује“.
Зашто? Зашто ћути усред тог шареног призора?
Шта „говори“ својим држањем?
Ко је он, уосталом? За оне тада, Он је потомак Давидов, Цар и Избавитељ њихов – зато деца кличу:„Благословен који долази“!
Остављајући оне тада – ми данас, како ли га видимо у нашој садашњој стварности?
Јер ствари обично нису онакве какве изгледају, долази пророк да нас просветли, описујући Га као: „Суд који ће бити светлост народима“ – што значи: закон, исцјељење, који ће бити светлост народима. Пророк Исаија нам каже: „Не бојте се људских поруга и не клоните пред страхом од одбацивања.“ Човјек на магарцу није само обичан појединац, једна усамљена фигура. Он је откривење Иконе Бога Невидљивога, по чијем лику смо сви створени. Он је Онај који је створио васиону и који јој даје смисао.
И управо Он се не боји људских поруга и не клоне пред одбацивањем.
Бог је започео план обнове моста између Бога и човјека, започео га је са Авраамом, а довршио са Исусом, премостивши понор. Већина религија покушава нешто слично, регулишући наше лоше понашање. Али однос са Богом се не гради на осећају незадовољства због једног празног живота, нити на искуству немоћи материјалних ствари да нас истински задовоље.
То можда дјелује непријатно онима који вјерују да свијет чине искључиво материјалне ствари, али хришћани — који воле тог чудног Јахача — знају да несрећа није последица „погрешно подешених неуротрансмитера“, већ сломљеног духа – личности, којој је потребна обнова. Христос је историјски истинит, али – што је још важније – метафизички неопходан за свакога од нас.
Када Христос улази у град, зна шта ће му се догодити. Не боји се подсмеха људи и не посустаје пред страхом од одбацивања. Тражи и од нас ту слободу. Без слободног избора, упркос сваком болу, нема исцељења. Долази да исцели наш сломљени дух – личност. То није могуће ако се не препустимо Његовим рукама.
Они су тада викали: „Благословен који долази!“ То и ми треба да говоримо, знајући зашто долази!
Они су тада симболично простирали своју одјећу на пут, стављајући под Његов суд свој живот – своје постојање. „Ми, који читамо сваки дио те историје кроз призму цјелине, ми који сада знамо, колико смо спремни и вољни да останемо уз Исуса чак и у Његовом понижењу, пјевајући: ‘Благословен који долази’?“ Дај Боже да то буде наше искрено и непоколебљиво исповиједање – у времену и у вјечности са Њим. Зато, простримо пред Његове ноге не само своју одјећу, него и читав свој живот.
(Е. Варден)
Сви догађаји које прослављамо су Богом послати – као добри „упади“ који нас буде из самообмане да смо ми капетани на броду свог живота, док у стварности нисмо ништа друго до грешници на палуби брода који припада Другом! Када то схватимо, не мијењамо само мишљење, већ и живот – дословно се преображавамо. И то не зато што смо управо гледали неку импресивну магичну представу, већ зато што нас је „повукла“ једна Прича која има захтјеве, који управо и свједоче о њеној истинитости и покрећу нас да збацимо не само „одјећу“ коју смо носили, него и саму своју погрешну – „болесну“ – животну путању.
Са молитвеним жељама за једну истинску Пасху – Прелаз(ак),
Ваш парох,
о. Теодосије
Превео са јелинског,
Протопрезвитер Никола Ј. Гачевић
