На данашњи дан 1999. године је започела битка на Кошарама, караули на југословенско-албанској граници. Напад је започео на најтужнији хришћански дан у години, на Велики петак, у јутарњим сатима 9. априла. Око хиљаду и по припадника тзв. ОВК уз подршку НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре. Фронт борбе је био широк неколико километара.
Најтеже борбе вођене су у прва три дана, до 11. априла, када је прослављен празник Васкрсења Христовог. На Васкрс се у Господу упокојило 8 војника са Кошара.
Комадић цигле коју су преживјели јунаци понијели са собом, а који је припадао караули у којој је живот изгубило 108 војника, бранећи границу своје отаџбине, а са њом истину и правду, нашао је ових дана своје мјесто у манастиру Раваница, у малом кивоту, пажљиво и бираним украсима начињеном, да сачува овај дио сјећања и успомену на проливену крв савремених српских витезова. У кивоту је похрањен и камен са Газиместана, са којег нам вјековима свијетли жртва цара Лазара и косовских јунака пострадалих у Косовском боју.
„Наши војници су се вратили по ту циглу на караули, ризикујући сопствени живот и глумећи стране репортере, како би понели неку, да кажем успомену, можда грубо звучи, нешто са тог тла где су се борили 67 дана. Они су то понели са собом и чували 25 година“, казала је за Радио „Светигора“ иконописац Сања Миладиновић.
Како искрена сестринска молитва, жеља и љубав, увијек у Господу пронађу свој пут и смисао, тако је и овај комадић опеке у који је утиснут печат витешког страдања младића на Кошарама, нашао свој пут до манастира Раванице благодарећи нашој саговорници.
„Ја сам тај комадић добила од преживјелих бораца на њиховом скупу, на Златибору. Размишљала сам шта, гдје, како и просто сам схватила да је њему место поред гроба кнеза Лазара“.
Моштаник је, са овим врлим свједоком преживјелих и непреживјелих мука наших нових Обилића, прије него ће стићи у Раваницу обишао и споменик Пеђи Леовцу у Пљевљима, гдје је учествовао у Видовданској литији.
„Ја сам спаковала тај комад цигле у моштаник и када сам на Видовдан дошла у Пљевља са иконом Пеђе Леовца, причестила се ујутру на Литургији, тако да су у Литији која је тада ишла, када је откривен и споменик Пеђи Леовцу, на један симболичан начин сви наши јунаци били заједно.“
О. Б.
