Свечана духовна академија поводом Недјеље православља у крипти подгоричког Саборног храма: „Поштовање светих икона упућује нас и на међусобно поштовање, да у сваком људском бићу видимо и препознамо самога Бога“
Поводом Недјеље православља, 9. марта 2025. године, у организацији Митрополије црногорско-приморске, Богословије „Свети Петар Цетињски“ и Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, одржана је Свечана духовна академија у крипти подгоричког Саборног храма.
Свечаној академији присуствовали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз запажено присуство великог броја вјерног народа.
Сабране је поздравио протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије: „Ваше високопреосвештенство, Ваше преосвештенство, часни оци, драга браћо и сестре, драга дјецо, у име Управе Богословије Светог Петра Цетињског, желим да вас све поздравим који сте се окупили у овом благословеном дому, на овом дивном мјесту да заједно обиљежимо Недјељу православља. Иначе традиција наше Цетињске богословије, од њеног обнављања 1992. године, јесте да се овај дан нарочито свечано обиљежава Светом литургијом, на првом мјесту, свечаном литијом, али и овом пригодном духовном академијом.“
Празничну бесједу изговорио је протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, који је у уводном слову истакао молитву и пост као хришћанско духовно оружије којим побјеђујемо и гријех у себи и утичемо на људе око себе:
„Данас чинимо спомен велике духовне побједе или торжества православља које је Црква извојевала на Црквеном сабору давне 844. године, и то не случајно прве недјеље Великога поста када се постом, молитвом и покајањем припремамо, идемо у сусрет Христовом Васкрсењу. Наша духовна борба одвија се по ријечима Христовим: Овај се род изгодни постом и молитвом. Не ратом, не насиљем, већ молитвом и постом као хришћанским духовним оружјем којим побјеђујемо и гријех у себи и утичемо на људе око себе.“
Он је нагласио да у временима у којим расколи раздиру тијело Православне цркве, ми данас стрепимо и чувамо истину православља и код нас и у свијету:
„Плаше нас расколи који и данас раздиру тијело Правослане цркве. Данашњи свијет је пун перфидних и понекад тешко препознатљивих иконобораца и прогонитеља истинске вјере, а то значи прогонитеља самога човјека, људског бића и људског достојанства. Савремени свијет и његова назови култура и цивилизација, убија у човјеку икону Божију – Лик Божији у њему по коме га је Бог створио. Побједа правослаља је триумф иконе као лика и образа Божијег. Како би наше цркве и манастири, наши домови изгледали да немамо све те иконе? Лик, образ Божији, стара српска ријеч, образ – постоји у свакоме од нас јер се каже у Светом писму: И створи Бог човјека по образу и подобију, по слици и прилици својој створи га. Ево укратко, библијске истине о нама људима.“
Он је подсјетио да нас поштовање светих икона упућује са друге стране на међусобно поштовање, да у сваком људском бићу видимо и препознамо самога Бога:
„Иконе нам опет показују да се вјером, кроз цјеловити духовни преображај, можемо уподобити Богу. Постати иконе које могу још у овом животу да просијају и засвијетле по начелу: Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима. Зато славећи пуноћу православља, водимо рачуна да своју вјеру чувамо, јер вријеме јереси и секти није прошло. Трудимо се да чувамо икону у своје душе, чистимо је, умивајмо њен лик упрљан гријехом, окрећимо тај лик ка Богу, њеном извору и прволику. Као што се биљка, цвијет окреће Сунцу, извору свијетлости, да би могли да опстану и живе“, поручио је на крају прота Радомир Поповић, подсјетивши на ријечи из Синодика православља: „Као што пророци видјеше, апостоли научише, као што је Црква примила и учитељи догматски потврдили, као што се сва васељена сагласила, као што је благодат Божија засијала и сама истина се доказала, као што је премудрост смјело исказала и Христос потврдио. Сви тако мислимо, говоримо и проповједамо. Христа истинитог Бога нашега и Његове светитеље поштујемо и ријечима, и списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама. Њега као Владику и свете као вјерне служитеље чествујемо, односно поклоњење њима одајемо. То је вјера апостола, то је вјера отаца, то је вјера православна, потврда васељенске вјере!“
Током ове вечери уручене су и награде за најбоље светосавске темате, који су додијељени у име Управе Цетињске богословије. Наиме, Управа Цетињске богословије на почетку другог полугодишта објавила је конкурс за писање светосавских темата. Циљ тог традиционалног конкурса је да подстакне младе богословце на креативност, истраживачки дух и дубоко разумијевање изабране теме.
Комисија за оцјењивање темата радила је у саставу: ректор Богословије протојереј Благоје Рајковић, професор Омелитике протојереј Душан Биговић, професор Српског језика господин Будимир Алексић, професор Светог писма Новог завјета господин Александар Вујевић, као и секретар Богословије Драган Радоман, професор Историје Српске православне цркве.
Трећу школску награду, у износу од 150 евра, добио је рад под шифром „Перјаник“, на тему „Државотворни значај Другог српског устанка“ из предмета Историја Српске правослане цркве, а награду је добио ученик IV разреда Душан Бурић. Другу школску награду, у износу од 200 евра, добио је рад под шифром „Кедар“ на тему: ,“Посланице Светог апостола Павла Солуњанима“ из предмета Свето писмо Новог завјета, а рад су писала два ученика V разрeда – Јован Дамјановић и Милан Бошњак. Прву школску награду, у износу од 250 евра, добио је рад под шифром „Царски Дух“. На тему: „Духовни и морални значај Ловћенске капеле“ из предмета Историја Српске православне цркве, а рад је писао ученик V разерда Лука Мартиновић. И коначно, најпрестижнију награду, Митрополитову награду у износу од 300 евра, добио је рад под шифром „Ватрени Бесједник“ на тему „Омилитичка анализа бесједе Страшни суд над Богом“ из предмета Омилитика. А добитник је ученик V разрда Давид Пешикан.
Учесници у културно-умјетничком програму вечери били су ученици Православне гимназије „Свети Сава“ из Подгорице, народни гуслар Секуле Церовић, камерни хор Цетињске богословије, хор „Свети Јевстатије Превлачки“ из Будве, ученици Богословије „Свети Петар Цетињски“ на Цетињу.
Текст: Борис Мусић
Фото: Цетињска богословија / Иван Рашовић
