Острошки монах Теофан сахрањен је у уторак 4. марта 2025. љета Господњег, другог дана Часног поста, на манастирском гробљу острошког скита Јован До код Никшића.
Монашко опијело служио је острошки игуман архимандрит Сергије са братијом, бројним свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће породице Жарковић, бројног монаштва и вјерног народа.
Опраштајући се од сабрата острошког о. Теофана, игуман Сергије је подсјетио на ријечи Господње ”ако не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско”.
– Ево сада кад сагледамо човјека са свих страна, Божијег миљеника оца Теофана којега је призвао Господ себи у свој загрљај, ми можемо и осјетити и тврдити да је он у суштини заправо био једно дивно Божије дијете које је из себе исијавало радост и да ничим није могао да нас суштински повриједи, него увијек кад дође донесе радост и није тога човјека било који није у његовом друштву осјећао се некако орадошћен. А рекли смо на почетку овог Часног поста да је радост једно од основних својстава оних који вјерују у Бога и да та радост долази од праштања. Само скупљање злобе у свом срцу човјека чини тужним, нерасположеним, тешким, напорним. Онај који је ослободио себе од зла, који је опростио свима све ради Христа, он је носилац те радости. О. Теофан је носио ту радост, ту слободу од зла било каквог организованог у себи јер је вјеровао у Бога. Није ни чудо што га је Господ позвао јуче, у први дан Часног поста, јер ми знамо у манастиру, он је сваки овај пост, сваку прву седмицу поста држао не тримирје, него до суботе није узимао храну. Он је проводио вријеме у свеноћним молитвама и знам кад сам дошао давно у овај свети манастир као послушник и као онај ко се спрема за монашки живот, колико ме је радостило што сам кад ноћу изађем да прошетам и да се у дворишту помолим у тишини, са његовог прозора слушао молитву која се непрекидно орила или читање Светог писма – рекао је о. Сергије.
Он је сабранима испричао још неке детање из монашкг живота о.Теофана, који се више од 30 година подвизавао у острошкој светињи.
– О.Теофан је редовно одлазио код Светог Василија са таквим поштовањем, са таквом скрушеношћу, љубављу, да смо се сваки пут просто склањали и сами духовно се припремали за озбиљнији приступ моштима Светог Василија гледајући како он то чини. Увијек би чинио метаније пред њим иако је носио штап. Није му било тешко никада да се поклони Светом Василију са пуно пажње, страха и љубави. По благослову о. Лазара је увијек палио свијећу за братију тамо испред иконостаса. Он је Господа гледао у сваком свом чину. Много је труда уложио на уређењу манастирског имања. Одавно зовемо ”Теофанове подзиде” гдје су сада вртови, које су нам бескрајно добродошле и корисне јер их је он својим ентузијазмом и невјероватном енергијом коју му је Бог даровао и организовао да се ураде. Он је и овдје, све што видите зелено посађено, лијепо, уређено, раскрчено, све је то његових руку дјело. Башту је одржавао. Волио је све као велики домаћин да ради у светињи ради Бога и светитеља којем служи. Не могу да прескочим ни оно познато његово ”Оче наш”. Није било богослужења на којем он није са таквом пажњом изговарао, да су га и блаженопочивши Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије хвалили како он лијепо, срдачно и са пуно вјре изговара Трисвето и Оче наш и то је био његов принос Господу – казао је о. Сергије.
О. Теофан је прије двадесетак година дао велики допринос оснивању Братства Жарковића, како би се његови чланови из цијелог свијета сабирали. На сахрани се у име Братства, од монаха Теофана опростио Драгутин Жарковић.
– Отац Теофан задужио је наше Братсво тиме што је заједно са још неким људим из нашег братства који су расијани по балканским просторима, радио на томе да оформимо удружење Братства Жарковића, које ево хвала Богу успјешно дјелује преко 20. година. Ми редовно сваке друге године одржавамо саборе. Оче Теофане, много си урадио за то, био си наш амбасадор и представник и промовиосао си идеју нашег дружења и братског живота. Почивај у миру Божијем – поручио је Жарковић.
Од о. Теофана опростио се и његов брат Драгутин.
– Да вам се захвалим на испраћају мог брата и брата братства Манастира Острога и да се захвалим братству острошком које је много водило рачуна о њему и чувало га до његове смрти – поручио је Драгутин Жарковић.
Затим су сабрани цјеливали одар са земним остацима о. Теофана који су потом положени у гроб.
Вјечан спомен оцу нашем Теофану!
Извор: Манастир Острог
