Чудотворна икона Мајке Божије позната под именом „Ублажи моју тугу, налази се у Москви, у цркви Светог Николаја, на Пупишеву. Ту су је донијели козаци 1640.г. за вријеме владавине цара Александра Михајловича. У Москви се налазе још четири поштоване иконе „Ублажи моју тугу“, као вјерне копије истоимене чудотворне иконе у Цркви Св. Јована Крститеља на Покровкама, у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Басманој, у Цркви Светог Тихона Аматунског у Арбатском врту, и у Цркви преподобног Сергија у Радоњежу.
У Санкт Петербургу у Храму Вазнесења Господњег, налази се једна вјерна копија чудотворне иконе „Ублажи моју тугу“. Њу је донио у Москву 25. септембра 1765. године грађанин Росиков. Икона је постављена у посебно направљеном сребрном кивоту и налази се на мјесту посвећеном Пресветој Богородици. Тамо мноштво вјерујућих притиче
Царици небеској, одају Јој посебно поштовање, и од Ње добијају исцјељење и утјеху.
Дакле, постоји много копија чудотворне иконе „Ублажи моју тугу“, а ово су само неке од њих: у Одрину у Николајевском манастиру, (донио је на дар фроф Саојлов) у Бершадском мушком манастиру, у Покровском
манастиру, Могилевске епархије.
Ова о којој пишемо у овом тексту, године 1930. из разрушеног Храма Светитеља Николаја у Пупишеву, пренесена је у Храм Светитеља Николаја у Кузнецкој Слободи, где се налази и данас.
За датум њеног прослављења узет је 7.фебруар по новом, односно, 25. јануар по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом моле се за исцјељење од различитих недуга, при свим могућим тегобама и невољама, за ујтеху у тужним моментима живота. Предање је сачувало успомену да се икона почела прослављати у другој половини 17. вијека.
Чудотворна сила иконе открила се на сљедећи начин: једна госпођа знаменитог рода, која је живела далеко од Москве, дуго је страдала од страшне раслабљености целог организма. Помоћ љекара, како би је ослободили страдања, показала се као узалудна. Толико је била изнемогла да је постепено доведена у предсмртно стање. И док је тако беспомоћна лежала без свијести, изненада јој се јавила Мајка Божија од које је чула глас: ,, Нареди да те одвезу у Москву, тамо у Пупишеву, у Цркви Светог Николаја је икона Божије Мајке „Ублажи моју тугу“ и моли се пред њом и добићеш исцјељење
Виђење се тим ријечима завршило. Болесница, која је до тада била без свијести, одједанпут је у себи осјетила нови живот. Саопштила је родбини своје виђење и зажелела да је одведу у Москву. Дошавши у град, сишли су у Пупишево и унијели болесницу у Цркву Николаја Чудотворца. Болесница је погледала све иконе у храму, но није нашла ону
која јој се јавила у виђењу. Саопштили су свештенику о свему што се са њом догодило. Тада им је свештеник донио са звоника све иконе Пресвете Богородице, које су се тамо налазиле, и показао их. Када су изнијели икону „Ублажи моју тугу“, она је толико била покривена прашином, да је било тешко разазнати лик Богородице.
Но болна, која дуго од слабости није говорила и није владала рукама ни ногама, изненада је узвикнула: ,,Она је! Она је и прекрстила се, а када је послије молебна оставила прилог пред иконом, осјетила је у себи толику снагу
да је стала на ноге, и без ичије помоћи изашла из Цркве, вративши се кући потпуно здрава.
Ово чудо догодило се 7.фебруара, од када се слави празник
иконе Божије Матере, Ублажи моју тугу.
Изображење
Благодатна икона „Ублажи моју тугу „украшена је сребрно – позлаћеном ризом и драгим камењем, које исијава од ружичасте ка окер боји. На глави и раменима извезена Јој је по једна звијезда. Ореол Мајке и Дјетета је читав у
драгуљима који такође, исијавају. Но, сва ова свјетлост која сија произлази заправо од Сина Њеног којом Ју је даривао, јер је Она палата Духа Светога, најсавршенији плод рода људског, који је као уздарје дат Свевишњему, зарад спасења рода људског. Примјетно је да Богомладенац у рукама држи лијепо развијени свитак, док Богомајка лијеву руку прислања уз лијеви образ; необично је притом да Његов поглед није уперен у оно што је написано, док је Њен уперен на посматрача. Тиме се стиче утисак да и Мајка и Дијете не обраћају толико пажњу на текст свитка, већ – на род људски… грешни, немарни, непокајани… И док Јој на кољену почива, Онај Који све држи, Она размишља о свима онима којима је потребна помоћ Њена и Сина Њеног – за које је Он добровољно пострадао.
Пред овом иконом, по васкрсним данима, савршава се Молебан са Акатистом Мајци Божјој „Ублажи моју тугу“.
Тропар, глас 5
Ублажи болести које притискају душу моју, утјеши сваку сузу на лицима људи који плачу; Ти од човека болести одгониш и грешна дјела рушиш, Тебе сви сматрамо надом и утврђењем, Пресвета Мати Дјево.
Елза Бибић
Превод са руског: О.Б.
