Izaberite stranicu

Први архиепископ и просветитељ Свети Сава литургијски је прослављен у храму Светог Јована Владимира. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић уз саслуживање протојереја-ставрофора Радомана Мијаиловића протојереја Јована Пламенца, протојереја Младена Томовића, протојереја Николе Радовића и јереја Александра Орландића. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић уз подршку неколико чланова хора „Свети Јован Владимир“.

У својој бесједи коју је изрекао након што је прочитао зачало из Светог Јеванђеља, отац Никола Радовић говорио je о Светом Сави и свему ономе што је овај светитељ урадио за нашу Цркву и за наш род.

Нагласио је да је Свети Сава највећи из рода нашега којег нам је Господ подарио, да на темељима његове личности, његове духовности, његовога дјела буде саграђено све оно на чему данас као народ почивамо, на чему као народ опстајемо, на чему се као народ духовно хранимо и својим нараштајима преносимо за будућа покољења оно што нам је он даривао.

„ А шта је то што је Свети Сава учинио за наш народ? Сви знамо да је Сава – Растко, дијете племић, био монах, да је постао архипастир, који је основао аутокефалну српску православну цркву, архиепископију Жичку и многе друге епархије које трају до данашних дана. Знамо да је био помиритељ браће своје, својега народа, да је био просветитељ, учитељ, обновитељ, градитељ и мноштво других ствари које је Свети Сава учинио за свога живота и које је тешко побројати.

А још теже је побројати оно што је Свети Сава учинио после свога живота. Колико је из његовог дјела, из његове маслине које је засадио, плодова изникло у свом српском народу. Али оно што је чинио Свети Сава и како је дјелао, је велико због тога што је Свети Сава сво своје дјело, сво своје знање, сву своју молитву и сваки свој духовни плод темељио на Пресветој Тројици, на Господу Славе Отцу, Сину и Светоме Духу и на Сину оваплоћеном Господу Исусу Христу. И ту свјетлост и благодат Божију коју је примио у себе и којом се просвијетлио, он је онда ту свјетлост пренио на нас и она и до данашњих дана исијава и нас просвјетљује.

Дјела која су учинили Свети Сава и Немањићи су нешто што је бесконачно, бескрајно важно за опстанак и за историјску самосвијест и постојање српскога народа. Колико су само манастира саградили на којима се утврдила наша историјска духовна самосвјест.

Па у временима петовјековнога ропства по Турцима, ти манастири, светиње, монаси,  били су једина свијетила која су нам сачувала јединство, школе у којима су се нараштаји учили и преносила жива ријеч Божија и просвета нашем народу. Као да су знали да ће после њих наступити петовјековна тама духовнога напрека нашега народа и толика је сила сјемена била које су они посијали, и свети Сава и свети Симеон и сви Немањићи, да нас је одржала у том петовјековном ропству.

Након ослобођења од тога ропства поново се засијала свјетлост Савине просвете, али недуго затим, не да ђаво мира, наилази вријеме социјализма, комунизма и поново се Свети Сава протјерује из школа. Пале се иконе Светога Саве и Свети Сава поново страда. Као у врјеме Синан Паше 1594. године када су спаљене мошти Светога Саве, тако и у новије вријеме, крајем 19. вијека почиње, а онда и у 20. вијеку се опет дешава страдање Светога Саве. Али видимо кроз те историјске догађаје да свако страдање има свој смисао и своју дугорочну мисију, где ће се остварити, и та страдања никада нису без смисла. Тако видимо а на мјесту где је Синан Паша спалио мошни Светога Саве, данас стоји један од најљепших храмова у православљу – храм Светог Саве на Врачару.

Видимо да овдје код нас у Црној Гори, где је понајвише у српском народу прогоњена Црква, прогоњен Свети Сава, да се данас у Црној Гори понајвише и прославља Свети Сава. Само видимо колико има светосавских академија у сваком граду, повише светосавских академија у храмовима.

Ево данас у граду Бару, није ли чудо Божије, радни је дан, да је храм Светог Јована Владимира испуњен нама овде сабранима око имена Божијег и око Светога Саве. Није ли чудо да у Црној Гори у којој је толико био прогоњен Свети Сава, да данас имамо у Подгорици да се гради прва школа посвећена Светом Сави у Црној Гори. То је једно од великих чуда.

Вјерујте, браћо и сестре, мислимо да после онога храма у Подгорици, Христовог Васкрсења, и овога саборног храма у Бару, да је то највеће чудо које се догодило у новије вријеме у Црној Гори. Да се гради једна таква установа, гимназија Светога Саве заједно са храмом Светога Саве у Подгорици, која ће имати дугоручну мисију, толико велику, да тога нисмо ни свјесни. И Бог да награди све оне трудбенике, да се сви укључимо, да помогнемо да се та школа доврши, а где ће се наставити у будућим временима нашим генерацијама да се преноси просвета и ријеч Светога Саве и светосавље.“

На крају је отац Никола благословио све присутне, посебно, како је рекао, нашу дјецу која се окупљају око Светога Саве, пожељевши им да она буду носиоци просветитељства Светога Саве, његове ријечи која се темељила на оваплоћеном Богу Логосу, Исусу Христу. Да све што дјелају, да дјелају као што је дјелао свети Сава.

„Ако прочитамо његове списе, његово законоправило, видимо у коме је он прописивао црквене законе, државне законе, да све што је почињао да ради Свети Сава, почињао је са молитвом и завршавао је са молитвом. Тако и наша дјеца да свој живот усмјере у том правцу, да им молитва буде почетак и крај свега, да им Свети Сава буде узор, као и сви наши српски светитељи, а да им темељ свега буде Пресвета Тројица, оваплоћени Господ, Логос наш, Господ Исус Христос, коме је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.“

По завршетку Свете Литургије и причешћа вјерних оци су приступили освећењу Славских дарова које су принјели вјерници који Светог Саву прослављају као свог заштитника.

Отац Слободан Зековић је на крају поздравио присутни народ, пожељевши свима срећан и благословен празник Светога Саве, који је свима нама заједничка слава. Да молитве Светог Саве увијек буду са свима нама. Празник је посебно честитао дјеци, омладини и свим просветним радницима. Традиционално, каже отац Слободан, сваке године имамо кума Славе који приноси дарове у част Божију и Светог Саве у име свих нас. Ове године то је био Слободан Окука са својом породицом који је славу предао Вељку Шћепановићу.

Затим су дјеца дјечијег хора „Свети Јован Владимир“ отпјевала неколико пјесама у част Светога Саве, а по завршетку су оци подијелили дјеци и пригодне поклон пакетиће.

Сабрање је настављено у госопримници „Агапе“.

Дејан Вукић

Pin It on Pinterest

Share This