У манастиру Савина у Херцег Новом, у суботу 11. јануара, служен је двадесетогодишњи помен блажене успомене почившем игуману ове Свете обитељи архимандриту Јустину (Тасићу). Помен су служили игуман манастира Савина јеромонах Макарије, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић архијерејски намјесник херцегновски, јермонах Марко- сабрат савински и херцегновско свештенство у молитвеном присуству вјерника, поштоваоца лика и дјела блаженог спомена оца Јустина.
Након помена, бесједом о свом духовном оцу Јустину, сабранима се обратио игуман манастира Савина јеромонах Макарије који је подсјетио да се навршило двадесет година од упокојења блажене успомене оца Јустина Савинског и Дечанског човјека који је прије свега био човјек радости, васкрсења и свједочанства побједе живота над смрћу.
,,Ми нисмо тужни, можда јесмо мало, јер оца Јустина не можемо поздравити тјелесно поздравом: Мир Божији Христос се роди, али духом и оном ввјечном Божијом силом осјећамо да је отац Јустин са нама и да бди над нама и над Дечанском обитељи онако како је то увијек радио. Молимо се за покој његове душе, али не би погријешили да га замолимо да се он за нас помоли у вјечном животу. Његова блажена кончина прије двадесет година била је осјећај живе радости. Дубина разговора са оцем Јустином остајала је у човјеку за вјечни живот и сјећање. Онога што је он говорио човјек се сјети онда кад му је најпотребније. У сваком ко се срео са оцем Јустином остао је траг свјетлости које је човјеку довољан да овај живот изнесе до краја са радошћу“- казао је отац Макарије свједок живота и сусрета са оцем Јустином.
У емисији ,,Шта морамо знати о Православљу“ на FACE телевизији Његово преосвештенство Епископ Пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) је говорећи о свом сјећању на оца Јустина подсјетио да је отац Јустин, поријеклом из Источне Босне, са Дрине, био чувени пјевач севдалински толико чувен да су етномузиколози долазили и код њега записивали непознате варијанте и севдалинке. Као музички талентован човјек отац Јустин је схватио да је Мокрањац узео византијску Литургију па је тих осам гласова (напјева) прилагодио и на сваком од њих обрнуо мало на наш мелос из одређеног краја. Отац Јустин је за шести глас, догматик и како га научити пјевати знао да каже: Прво у себи кажеш- хееееј откако је Бања Лука настала… па наглас наставиш: Кто тебје не ублажит Пресвјатаја Дјево. Е то је моје главно сретење са севдалинкама“- казао је, уз смијех, Владика Јован.
