На празник када наша Света црква прославља Ваведење Пресвете Богородице, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји Бранко Вујачић и Игор Балабан, као и јереји: Слбодан Хаџи Петровић, Лека Вујисић, Бугарин Велимир и ђакон Ведран Грмуша.
Током овог евхаристијског сабрања обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је у уводном дијелу пастирске празничне бесједе говорио о генези домостроја спасења Господњег који се манифестовао и кроз највећу у роду људском – Пресвету Богородицу.
„Господ када је створио овај свет видљиви и невидљиви као круну свога стварања, саздао је човјека да влада свим земаљским створењима и свим бићима овдје на земљи. Кроз историју рода људскога до доласка Сина и Спаситеља, до пуноће времена и нашег спасења, како у оно вријеме тако и данас, Бог тај завјет и однос њега и људи увијек од нас тражи. Тај однос је како видимо у Старом завјету био непрекидан са човјеком, коме је Бог дао неизмјерну слободу, међутим, човјек је по својој слободи упао у гријех, лутао је овим свијетом и само је Спаситељ могао доћи међу нас поставши по свему једнак са нама осим по гријеху. Али да би дошао Спасистељ у овај земаљски свијет, пророци су предсказали долазак највеће међу нама – Пресвете Богородице и заиста, Она је по линији очевој била од цара и пророка Давида – царског рода, а по мајци – од Свете Ане, дакле била је од рода свештеничкога’.
Њени родитељи су је довели у храм Соломонов и предали је Светом Захарију на молитву и на учење да се спрема за службу. Као што читамо и знамо, Свети Захарије је сачекао на улазу Храма и тада се догодило велико чудо, благодаћу Духа Светога који је просветио пророка Захарију, дјете је уведено у најсветији дио Соломоновога храма – у Светињу над светињама, гдје је само првосвештеник једном у години могао ући. Већ тада се наслутило да ће се десити нешто чудесно и неизрециво људским ријечима са тим дјететом које је доведено у храм на молитву, на принос Богу“, бесједио је прота Далибор.
У наставку је подсјетио да је Пресвета Богородица рођена као и свако од људи, али да се својим пресветим животом и бескрајном врлином удостојила да буде смјестиште несмјестивог Бога:
„Пресвета Богородица је рођена као свако од нас, имала је и борбу као свако од нас, али је своје срце узводила, припремала се непрекидним послушањем и молитвом за догађај којим ће благодаћу Духа Светога Створитељ овога свијета сићи у Њену утробу. И као што је била дјева прије зачећа и остала дјева послије зачећа, узнијела се Богу да таквих висина, да сједи на Престолу са десне стране Бога, да се моли за све нас и показала примјер ако смо до краја послушни Богу, као што је била Она послушна и смирена, да ће нас Бог уздићи до највећих висина као што је уздигао Пресвету Богородицу.“
Прота Далибор је истакао да нема љепшег и величанственијег примјера у роду људскоме од Пресвете Богородице која је мајка свих нас.
„Ми се Пресветој Богородици непрекидно свакога дана на свим службама и свакога часа молимо. И заиста има ли љепшег примјера у роду човечијем од Пресвете Богородице? Још за живота Она је вољела све људе, никада никога није осудила, за све се молила Пресвета Богородица, као што се моли данас и заступница је пред престолом Божијим свих нас. Њеном примјеру треба да подражавамо, да се молимо Њој свакога часа и свакога трена, јер је Пресвета Богородица истовремено мајка свих нас. Следимо пут који је следила Пресвета Богородица, да и ми дамо завјет Богу и да се предамо до краја Богу, да своје мисли и свој живот до краја посветимо Богу, без какулисања. Ако смо истински срцем приступили Богу, Бог ће нас истински и до краја примити у своје наручије. Ниједнога трена Господ неће нашу слободу нарушити. Колико ми отворимо срце своје ка Богу, толико ће се Бог уселити у наше срце и душу“, поручио је на крају празничне бесједе протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Бесједа о. Далибора Милаковића- видео
Текст, фото & видео: Борис Мусић