Izaberite stranicu

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Ова данашња прича, драга браћо и сестре, значајна је из тог разлога што смо ових дана започели да постимо овај благословени пост којим се припремамо и идемо у сусрет празнику рођења Христовог. О чему нам свједочи данашња јеванђелска прича коју је забиљежио Свети апостол и јеванђелист Лука, а која говори о Христовој посјети гадаринској земљи за вријеме његове земаљске проповиједи Јеванђеља? Ова прича нам најприје свједочи о великом чуду: чуду ослобођења бјесомучног човјека, како каже Јеванђеље, кога бијаху опсјели многи демони и који су га мучили, а чујемо, кад је питао Христос да су они себе назвали легионом свједочећи при томе да их се у тог несрећног човјека уселило толико мноштво да има цијели легион демона. Велика нечиста сила која је опсједнула овога човјека и која је, како свједочи ово Јеванђеље, од њега направила најстрашнији призор међу људима да је ходао везан и страшан за свакога човјека; да су се људи од њега плашили, да је он ноћивао и обитавао у пустим мјестима и крио се по гробовима.

И овај човјек је страшан свједок колики је пад рода људскога и шта је учинио гријех од достојанства и до чега је низвео достојанство првога човјека Адама и Еве, наших прародитеља, а и касније достојанство свакога човјека којега се дотакао гријех. Али, ова прича нам исто тако свједочи и о слави и сили Божијој која је јача и која испред себе брише сваку нечистоћу и видимо да ови демони који су овога човјека мучили и чинили са њим све што су хтјели, постају тако кротки пред Господом и моле Га да их не мучи и да им дозволи да уђу у крдо свиња. У томе се препознаје сва прљавштина, сво лукавство и зло нечисте силе, која, видимо, са једне стране сатире и унижава човјека, а с друге стране, боји се пред силом Божијом. И даље, видимо у овој причи још један страшан догађај и страшно свједочанство, да Господ њима допушта да уђу у то крдо свиња да би се опет показала једна велика истина, јер видимо када су демони ушли у ово крдо свиња, да је сво крдо похрлило у воду и да се свака свиња удавила у тој води. А зашто се то десило? Зато што животиње нијесу могле поднијети силу демонску у себи, већ су отишле и подавиле се у води. То нам свједочи, нажалост, да је човјек, круна творевине Божије, највише запосједнут гријехом; да човјек носи и онај гријех који је неподношљив за животињу, јер видимо како ове свиње нису часиле, него су истог тренутка отишле у воду и подавиле се.

О чему нам још свједочи ова прича? Видимо овог човјека исцјељеног који постаје, одједном, од оног најгорег отпада друштвеног, људског, један смјерни, умни, нормални човјек и нуди се Господу да му служи, свјестан дара и ослобођења који је добио, нуди се Господу да му послужи, да буде Његов сљедбеник, Његов ученик. Господ га не одбацује, али му оставља слободу и каже му :“Иди ти дому своме и слави Господа“ И то је једна велика поука нама, драга браћо и сестре, нама који гледамо да задужимо људе, да их везујемо за себе, да их обавежемо да нам буду захвални за свако добро дјело и за сваку ситницу, ако смо је према њима учинили. Колико смо сви ми чули пута од себе или од ближњих „мало сам му ваљо, мало сам му учинио?“ А шта је све то што ми можемо да учинимо људима, у поређењу са овим што је Господ учинио овоме човјеку, ослободивши га од недуга, од демонске и нечисте силе и учинивши га поново чистом тварју и вративши му ову првосаздану чистоћу  и љепоту и вративши му људско достојанство? Наравно да је ништа. Тако нас Господ кроз ову причу поучава да ако чинимо добро дјело да га чинимо из љубави према овоме коме га чинимо и из љубави према Богу који нам је дао свакога нашег ближњег и дао нам сву творевину земаљску да је волимо и да чинимо добро; и када чинимо добро да га чинимо Бога ради и да се њиме не хвалимо.

У овој причи, браћо и сестре, видимо и ове друге људе – људе који су фини, добри, друштвено прихватљиви и уредни грађани тога времена који су исто ту били и слушамо шта они кажу Господу. Они Му кажу да иде из њиховог мјеста, из њиховога краја, јер како каже Јеванђеље, обузе их страх велики. Од чега их је обузео велики страх? Да ли само од овога чуда које су видјели? И заиста, ово чудо улива страх, али страх од гријеха, улива страх да се никад не удаљимо од Бога, да се не би нечиста сила подобна овоме човјеку уселила у нас. Али, нажалост, свети оци највише ову причу тумаче да је ове људе било највише страх од тога да је Господ дошао да измијени њихов живот. Ове свиње, које су отишле у воду и пострадале су за њих биле велики материјални губитак и свакако, ови људи су се уплашили да је Христос донио нови живот и нови начин поступања и живљења и они су, као људи који су вољели своје навике, који су били везани за своја богатства се уплашили од Христа и рекли су“добро је нама овако, не требаш ти нама“. Без обзира што су видјели велико чудо. Зато и кажемо да је ова прича за нас корисна када почињемо овај Божићни пост. Није тајна да ми, хришћани, када почињемо да постимо ове вишеднвне постове се надамо да ћемо у том периоду поста промијенити свој живот, своје навике. Да ћемо се ослободити од љености, од зависти, од разних искушења која притискају нас у нашем  земаљском животу, јер када постимо имамо више снаге и скопости да се ухватимо у коштац са својим недостацима. Зато је добро да свако од нас себе стави насупрот ових људи који су срели Христа и рекли му да напусти њихову земљу. Да ставимо себе насупрот тих људи и видимо гдје смо ми. Која је наша порука Христу у ове дане када почињемо Божићни пост? Да ли Га призивамо да просвијетли нашу таму?  Или му кажемо:“ Господе, нека Тебе подаље, добро је мени и овако, добро је мени у овоме у чему живим и у чему се налазим?“ Управо зато је ова прича корисна и важна за нас, да видимо да ли смо спремни да мијењамо свој ум и своје навике, да узрастамо у врлини, да узрастамо у добрим дјелима, у богољубљу и у братољубљу и да се, како каже апостол Павле у данашњој Посланици Ефесима, да смо благодаћу Божијом, сви спасени. Не дјелима, него благодаћу Божијом и да је та благодат дар  и да се нико не хвали. Ова порука је такође веома значајна за нас, јер ми врло лако паднемо у искушење да, ако се ухватимо за најмањи подвиг, за најмање добро дјело, да мислимо да смо ми зарадили своје спасење и да смо га осигурали. А Свети апостол нас подсјећа да је управо благодат Божија она која нас спасава и да је то дар који се добија, како он каже, кроз вјеру, не кроз дјела, иако су дјела свакако битна . На другом мјесту Свети апостол Јаков каже да нема ни вјере без дјела и да је вјера без дјела мртва. Нека би дао Бог да у ове дане, у ишчекивању и сретању празника рођења Христовог, ми, браћо и сестре, корачамо у том великом Божијем дару, у благодати Божијој и не само у ове дане, него у све дане нашег земаљског хода. Амин, Боже дај. Нека тако буде.“

( Литургијска бесједа у Храму Христовог васкрсења, недјеља 23. по Духовима, 2024. г.)

Pin It on Pinterest

Share This